Умро је друг Тито

Рођен је маја 1892. године у Кумровцу, у хрватском Загорју, у мешовитој хрватско-словеначкој породици, маја. Током његовог живота као датум рођења обележаван је 25. мај, и то као Дан младости.

Као аустроугарски војни обвезник, с чином каплара, учествовао је у Првом светском рату и на српском фронту. Рањен је и заробљен у Галицији, на руском фронту 1915. године, па је извесно време у тој земљи провео као заробљеник.

У његовим званичним биографијама навођено је да је учествовао у Октобарској револуцији.

У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца вратио се крајем октобра 1920, када постаје члан Комунистичке партије.

Године 1937. постао је генерални секретар КПЈ, после смењивања и стрељања Милана Горкића, претходног лидера те партије.

Радио је и школовао се 1936. и 1937, у Коминтерни у Москви. Било је то време најоштријих чистки унутар совјетске номенклатуре и комунистичке интернационале. Тада је ликвидиран и знатан број југословенских комунистичких првака.

Као вођа Комунистичке партије Југославије предводио је у Другом светском рату партизански покрет (Народноослободилачка војска), а из рата је изашао као легендарни вођа.

На челу Југославије налазио се пуних 35 година.

Осим борбе против окупатора, јединице под његовом командом спровеле су комунистичку револуцију. Током и након рата у спровођењу револуционарне "правде", под маском "борбе против сарадника окупатора", нестало је и десетине хиљада некомуниста.

Године 1948. одбацио је Резолуцију Информбироа комунистичких партија и одолевао снажном Стаљиновом притиску, након чега је годинама вешто балансирао између Источног и Западног блока, изборивши сасвим особену позицију Југославије као челнице Покрета несврстаних.

Током педесетих година, Југославија је отуда добијала значајну финансијску и војну помоћ од САД.

Био је један од оснивача Покрета несврстаних, што је у тадашњим међународним околностима имало велики значај. Његова улога у том покрету, у познијој фази, упамћена је по доследном настојању да се Несврстани задрже по страни од утицаја појединих проблоковски опредељених чланица.

У унутрашњој политици, стицајем разних околности, вероватно и дубоке старости, оставио је устројство које се на крају показало као неодрживо за функционисање СФРЈ. Специфичан систем консензуса представника република и покрајина показао се као нерешив проблем када се СКЈ распао.

Сахрани Јосипа Броза Тита у Београду присуствовало је више од 200 високих личности из целог света, што је несумњиво израз његове сасвим посебне историјске улоге и изузетног угледа који је уживао.