Ана Вељковић: Млади су од увек носиоци свежих идеја

Конференција Теен Талк се други пут одржава у Нишу, а решени су то постане традиција. 6. октобра, у биоскопу “Вилин Град”, са традиционалним партнером Теленором. тема су били млади таленти, успеси, медаље, а разговарано је и о Јутјуберима, лајковима, али и о вршњачком и дигиталном насиљу и како од њега да се заштитимо.

На панелу “BLOCK the bullies: Како се заштитити од насилника на мрежама и ван њих” учествовала је и Ана Вељковић, професор географије у Гимназији „Бора Станковић“ и Правно-пословној школи у Нишу.

Већ деветнаест година ради у настави. Већ 6 година ради са ученичким компанијама у обе школе, а школске 2014/15. је добила титулу Предузетникуса године и била ментор ученичке компаније „Green Grafitti“ која је била представник Србије на Европском такмичењу ученичких компанија. Ученичко предузетништво је њено опредељење.

Какав је осећај бити најбољи разредни старешина најбољег одељена у школи у којој радите?

– Љубав према послу и она коју имам у себи за све младе се рефлектује резултате. Већ давне школсксе 2007/08. је одељење којем сам била разредни старешина у Правно-пословној школи проглашено најбољим одељењем током све четири школске године (од 2004 до 2008) које су у њој провели. Ученици тог одељења се већ стасали у озбиљне људе, завршили факултете, формирали породице, али на моје задовољство и даље негују пријатељства из школе.
Сада се могу похвалити да сам разредни старешина још једном најбољим одељењем. Говорим о одељењу III-3 Гимназије „Бора Станковић“, које је на крају другог разреда забележило 100% одличан успех. Мој успех је тим већи што се они међусобно друже и осећају потребу да буду заједно. Право је задовољство бити у окружен њима. Пре два дана смо, на пример, заједно планинарили на Сврљишким планинама. Драго ми је што у себи носе љубав према природи и авнтури. Рад са њима поред тога што је за мене немерљиво задовољство представља и изазов, јер од мене захтева да сам више него спремна кад станем пред њих.

Бавите се ученичким предузетништвом. Колико су млади спремни да промовишу своје идеје, да покрену свој бизнис и да ризикују?

– Млади су од увек носиоци свежих идеја. Њихове идеје су интересантне, инвентивне и креативне. Потребно је открити такве ученике, покренути их и научити да верују у своје идеје. Након њиховог покретања креће бујица кретаивне енергије коју је потребно укротити и искористити на прави начин. Ризик у ученичком предузетништву није велики па је самим тим оно добар полигон на коме стичу искуство како би касније, када се суоче са реалним ситуацијама лакше управљали ризицима, доносили праве одлуке и били у зони конфора а не зони панике.

Истраживања често показују да је младима циљ “државни посао”. На које начине образовање, друштво, Град, држава треба да промовишу предузетништво међу младима?

– Државни посао је управо та зона конфора којој заиста тежи већина младих данас. Један од разлога за то је што, поред личних склоности и афинитета, они нису упознати са могућностима и предностима предузетништва. С тим у вези образовање, друштво, Град и држава морају да промовишу предузетништво међу младима кроз ране облике. Пре свега кроз свеопшту афирмацију и промовисање примера добре праксе, преко новчаних субвенција, пореских олакшица и тако даље. Поред тога сматрам да је неопходно едуковати младе људе о предузетништву, како оне који су већ обухваћени системом образовања, тако и оне који су редовно образоване окончали али имају потребу за знањима из ове области. Ова едукација не сме бити сувопарна већ прагматична, сврсисходна и ефективна.

Сматрате ли да је овакав вид ваннаставних активности, као што су ученичке компаније, једна од превентива насилног понашања? Колико уопште ваннаставне активности било ког типа помажу у томе да превентивно утиче на вршњачко насиље?

– Било који облик ваннаставних активности, укључујући и ученичко предузетништво врши превентиву над насилним понашањем младих. Конкретно кроз ученичко предузетништво, радећи на развоју и реализацији идеја, ученици се привикавају на тимски рад који има своје закономерности али пре свега захтева да се чланови тима међусобно уважавају, поштују различитост мишљења, развијају културу слушања саговорника и правилне комуникације. Наравно да оно не може да искорени вршњачко насиље, али свакако да рад у ученичком предузетиштву може помоћи ученицима који показују такве склоности да их се ослободе. На жалост, наставници нису ничим стимулисани да обављају ваннаставне активности.

bravo.rs