Владимир Вучковић (Фискални савет) о пензијама: Влада Србије може да има добре намере, али...

Кључна измена се односи на то да се укида формула по којој ће се пензије усклађивати, а Влади се оставља превелико овлашћење да по сопственој процени доноси одлуке о томе да ли ће се у наредним годинама смањивати или увећавати. Фискални савет негативно је оценио предлог Владе и тражи његово повлачење. Владимир Вучковић из Фискалног савета за Инсајдер каже да је овакво решење „пут до економског пакла“ чак и у случају да Влада има добре намере.

Министар финансија уверава грађане да ће пензије од октобра бити „све веће и веће“. Какве су гаранције да пензије неће бити мање уколико се усвоји Владин Предлог?

Гаранција нема. Према изјави министра финансија, намера Владе јесте да пензије расту брже од процента који би обезбедила формула (збир инфлације и један део привредног раста), али би у периоду проблематичних буџетских кретања могло да дође до споријег раста пензија па и до пада пензија. Наиме, изменама се каже да ће се пензије „усклађивати“ посебним прописима, а усклађивање може да иде на обе стране – и да пензије расту и да се смањују.

У негативној оцени коју је Фискални савет упутио Скупштини Србије у вези са предлогом Владе о изменама закона о пензијама, ова независна државна институција упозорава да би укидање формуле за усклађивање пензија могло да доведе до нестабилности целог пензијског система. Фискални савет чак оцењује да измене потенцијално своде пензијски систем Србије на ниво најнестабилнијих система у земљама Северне Африке и Блиског Истока.

Постоје ли бар гаранције да ће се пензије увећавати у складу са растом инфлације? 

Уколико се усвоји Предлог закона, нећемо имати било какво сидро или репер за пензије, па ни инфлацију. Управо формула обезбеђује да се спречи обезвређивање пензија – ако би оне расле спорије од инфлације пензионери би заправо могли да купују мање него раније. Формула у том смислу штити пензионере, па би њено укидање значило да они неће знати за коллико ће им се пензија променити и да ли ће им бити заштићена куповна моћ.

Другу крајност би представљало  нереално увећање пензија. Какве би биле последице?

Више пута смо били сведоци да се целокупна економска слика и политика врте око пензија. Криза коју проживљавамо претходних десетак година добрим делом проистиче из неодговорног повећања пензија из 2008. године. Сценарио је следећи: на почетку се пензије нереално подижу (изнад економских могућности земље, тј. више од процента инфлације и дела економског раста), затим буџет западне у проблеме, нарушава се макроекономска стабилност и привредни раст, расту инфлација и девизни курс и, коначно, долази до обуздавања пензија, било кроз њихов спори раст или смањење. На крају оваквог циклуса сви су сиромашнији него пре његовог почетка. Зато је важно да се не упуштамо у нову сличну авантуру. Предвидивост и контрола пензија јесу камен темељац одговорне економске политике.

Да ли су предложене мере Владе популистичке или реалне?

Влада може да има и добре намере, али искуство нам показује да се њима заиста поплочава пут до економског пакла. Није добро имати дискреционо право да се у периоду добрих буџетских резултата пензије повећавају у великом проценту јер и најбољи могу да подлегну том искушењу. Зато у економији често постоје нумеричка правила – да се не понесеш у добрим временима и понизиш у злим.

Како је могуће да о тако важном питању постоји дијаметрално супротан став власти и Фискалног савета?

Није први пут да Фискални савет предлаже одговорније понашање, тако је од 2011. године и почетка нашег рада. Долази повремено до размимоилажења струке и политике и промене пензијске регулативе су једна од тих епизода. По правилу се испостављало да је у праву онај ко прати правила економске струке.

Инсајдер