Владимир Захаријев: покушаћу да добијем пријем код господина Путина

.. о децентрализацији, фејсбук пријатељству са Владимиром Путином, потенцијалним руским инвестицијама и популарности која госту није превише по души...

Уживате популарност и као лидер општине и као човек. Демантујете слику политичара који је увек сувише озбиљан, стално прича неке флоскуле…

Да ли вам се свиђа ова популарност и да ли се Владимир Захаријев као човек разликује од Владимира Захаријева као шефа општине.

Не разликује се. Он је свуда обичан грађанин који гледа људима право у лице и покушава да их чује. Не волим што сам толико популаран, јер ја само радим свој посао, и не само ја. Покушао сам да објасним многим медијима: ја нисам сам. Моја породица, моји одборници, директори, помоћник, председник скупштине, сви смо ми један тим. Ми делимо судбину народа, ми када треба да се пева, певамо, када треба да се раде пројекти, радимо пројекте. Ми смо један потпуно бесплатан сервис за народ.

Нисте водили кампању, јер је вама сваки дан кампања… Сећам се како сте додељивали паре буквално из свог џепа за младе мајке… Али то је било много одавно… 2006-2007 године… Да ли и сада помажете на неки начин?

Помажем када ми се пружи могућност. Ја и моје колеге имамо свој лични допринос, али по мом мишљењу ако неког помогнеш не треба да му спочитаваш и зато и не желим да кажем зашто је то и како. Ја ћу вама навести један пример: често долазим у разноразне цркве и палим пет свећа, три свеће су за здраве и две су за мртве: за једну покојну госпођу која је нама отишла млада и за мог оца. А за здравље, прво палим за све најболесније људи на свету, другу свећу палим за све неистомишљенике, а кад палим трећу свећу кажем, Господе, ако је нешто остало од твоје милости, ето, хвала и за моју породицу, ако не, хвала ти за ове друге.

Како се осећа човек који је победио најјачу странку Србије, СНС?

Не могу да кажем да сам то урадио. Друго, ја уопште не желим медијама да причам о томе. То ви, медији, од мене желите. Ја сам само био вођа истомишљеника. Осећам се потпуно нормално и надам се да то неће да рефлектује са затвореним вратима у републичким институцијама, већ напротив, да ћемо бити респектовани и да ће се нама више помоћи него сад. Али да не заборавимо да народ није заборавио ни лепа дела које је урадио ДСС преко Коштунице када је био премијер и да је то човек који је бринуо за нашу општину, за пограничне, мале, неразвијене општине. Није постојао до сада премијер који је више дао таквим општинама од Војислава Коштунице.

Ваша странка је против ступања Србије у ЕУ, међутим, претпостављам да је становништво ваше општине већином заинтересовано да матица Бугарска постане приступнија за њих.

Није ДСС против уласка у Европу. Он је против тог начина на који се сада то ради. Иначе, ДСС је за сарадњу са свим европским земљама. Међутим ми, као Бугари, којима је матица Бугарска већ у Европи, тежимо томе да једног дана поново будемо заједно, без граница. Али та тежња не значи слепо веровање и слепи пут према неком циљу. Ми видимо Европу једног дана као отворена врата, али не по цену ултиматума и неких ствари које нису добре и са којима се ја лично не слажем. Ми смо за једну самосталну општину, и ја желим да будемо децентрализовани, да имамо што већу слободу у оквиру Србије а захвалан сам својој странци јер ја имам пуно изјава које се косе у неком делу што се тиче Европе, али ипак су они проценили да ми као Бугари желимо да живимо у друштву у којем граница неће бити. Ми смо људи који имају два срца: волимо мајку Бугарску, али и Србију. Највећи проблем је нама економија, као што је и у целој Србији и малтене великом делу Европе. Треба да се одлучно боримо за свако радно место.

2006. године бугарски медији су писали да је Босилеград заборављена бугарска енклава. Да ли се сада ситуација променила и да ли се инвестира у развој општине.

Босилеград није заборављен. Имамо сарадњу са бугарским институцијама на толико великом нивоу да пуно држава може да нам завиди, а камоли општина. И нисмо заборављени од стране Србије. Међутим начин на који се држава Србија опходи са неразвијенима не може да буде исти као и према неким већим општинама. Гарантујем: Србија има најбоље законе за националне мањине. Али у примени није тако.

Створени су национални савети, који су имали веома важно мишљење у одлучивању по неким питањима. Касније се испоставило да је то само на папиру. Требало би да се на томе јако поради. Јер ја нећу да се осећам као мањина у Србији, ја хоћу да се осећам као народ. Као што сам својевремено могао да будем посланик ДСС у Београду, као што сам могао да будем председник, тако желим да ми свака врата код министара у Србији буду отворена. Нажалост, није тако. 90% су затворена, својевремено није било тако. Како ја као председник морам да примим сваког грађанина и сваког председника месне заједнице и да видим шта ћемо са њиховом муком, јер сваки има своју муку, тако би требали и министри да нама отворе врата да заједно нађемо начин решавања проблема.

Што се тиче инвестиција, инвестири су дошли, добили су истражна права, у току су радови у руднику бакра, олова и цинка. То су инвестори из Русије, колико ја знам. Перспективе Босилеграда су природна богатства: руде, шума, печурке, боровнице. Требало би да се бавимо тиме.

Руско-српски односи су традиционално добри, а какви су бугарско-руски? И, узгред речено, на Фејсбуку је Владимир Путин ваш пријатељ, ко је кога додао?

Мени је мило што сам са њим пријатељ. Тренутно је у припреми један позив за инвеститоре из Русије. Иако сам ја председник мале српске општине, ја ћу да покушам да добијем пријем код господина Путина и да нађем неке финансијере. Јер имамо овде, рецимо, фабрике. Оне су у власништву општине. Можемо да направимо јавно приватно партнерство са њима, а ту где је општина сувласник, то не може да пропадне никад. Позивамо све инвеститоре из Русије да на неки начин дођу до Босилеграда да виде чиме располажемо. Веже нас и традиција и љубав према руском народу.

serbian.ruvr.ru/