Vladimir Zaharijev: pokušaću da dobijem prijem kod gospodina Putina

.. o decentralizaciji, fejsbuk prijateljstvu sa Vladimirom Putinom, potencijalnim ruskim investicijama i popularnosti koja gostu nije previše po duši...

Uživate popularnost i kao lider opštine i kao čovek. Demantujete sliku političara koji je uvek suviše ozbiljan, stalno priča neke floskule…

Da li vam se sviđa ova popularnost i da li se Vladimir Zaharijev kao čovek razlikuje od Vladimira Zaharijeva kao šefa opštine.

Ne razlikuje se. On je svuda običan građanin koji gleda ljudima pravo u lice i pokušava da ih čuje. Ne volim što sam toliko popularan, jer ja samo radim svoj posao, i ne samo ja. Pokušao sam da objasnim mnogim medijima: ja nisam sam. Moja porodica, moji odbornici, direktori, pomoćnik, predsednik skupštine, svi smo mi jedan tim. Mi delimo sudbinu naroda, mi kada treba da se peva, pevamo, kada treba da se rade projekti, radimo projekte. Mi smo jedan potpuno besplatan servis za narod.

Niste vodili kampanju, jer je vama svaki dan kampanja… Sećam se kako ste dodeljivali pare bukvalno iz svog džepa za mlade majke… Ali to je bilo mnogo odavno… 2006-2007 godine… Da li i sada pomažete na neki način?

Pomažem kada mi se pruži mogućnost. Ja i moje kolege imamo svoj lični doprinos, ali po mom mišljenju ako nekog pomogneš ne treba da mu spočitavaš i zato i ne želim da kažem zašto je to i kako. Ja ću vama navesti jedan primer: često dolazim u raznorazne crkve i palim pet sveća, tri sveće su za zdrave i dve su za mrtve: za jednu pokojnu gospođu koja je nama otišla mlada i za mog oca. A za zdravlje, prvo palim za sve najbolesnije ljudi na svetu, drugu sveću palim za sve neistomišljenike, a kad palim treću sveću kažem, Gospode, ako je nešto ostalo od tvoje milosti, eto, hvala i za moju porodicu, ako ne, hvala ti za ove druge.

Kako se oseća čovek koji je pobedio najjaču stranku Srbije, SNS?

Ne mogu da kažem da sam to uradio. Drugo, ja uopšte ne želim medijama da pričam o tome. To vi, mediji, od mene želite. Ja sam samo bio vođa istomišljenika. Osećam se potpuno normalno i nadam se da to neće da reflektuje sa zatvorenim vratima u republičkim institucijama, već naprotiv, da ćemo biti respektovani i da će se nama više pomoći nego sad. Ali da ne zaboravimo da narod nije zaboravio ni lepa dela koje je uradio DSS preko Koštunice kada je bio premijer i da je to čovek koji je brinuo za našu opštinu, za pogranične, male, nerazvijene opštine. Nije postojao do sada premijer koji je više dao takvim opštinama od Vojislava Koštunice.

Vaša stranka je protiv stupanja Srbije u EU, međutim, pretpostavljam da je stanovništvo vaše opštine većinom zainteresovano da matica Bugarska postane pristupnija za njih.

Nije DSS protiv ulaska u Evropu. On je protiv tog načina na koji se sada to radi. Inače, DSS je za saradnju sa svim evropskim zemljama. Međutim mi, kao Bugari, kojima je matica Bugarska već u Evropi, težimo tome da jednog dana ponovo budemo zajedno, bez granica. Ali ta težnja ne znači slepo verovanje i slepi put prema nekom cilju. Mi vidimo Evropu jednog dana kao otvorena vrata, ali ne po cenu ultimatuma i nekih stvari koje nisu dobre i sa kojima se ja lično ne slažem. Mi smo za jednu samostalnu opštinu, i ja želim da budemo decentralizovani, da imamo što veću slobodu u okviru Srbije a zahvalan sam svojoj stranci jer ja imam puno izjava koje se kose u nekom delu što se tiče Evrope, ali ipak su oni procenili da mi kao Bugari želimo da živimo u društvu u kojem granica neće biti. Mi smo ljudi koji imaju dva srca: volimo majku Bugarsku, ali i Srbiju. Najveći problem je nama ekonomija, kao što je i u celoj Srbiji i maltene velikom delu Evrope. Treba da se odlučno borimo za svako radno mesto.

2006. godine bugarski mediji su pisali da je Bosilegrad zaboravljena bugarska enklava. Da li se sada situacija promenila i da li se investira u razvoj opštine.

Bosilegrad nije zaboravljen. Imamo saradnju sa bugarskim institucijama na toliko velikom nivou da puno država može da nam zavidi, a kamoli opština. I nismo zaboravljeni od strane Srbije. Međutim način na koji se država Srbija ophodi sa nerazvijenima ne može da bude isti kao i prema nekim većim opštinama. Garantujem: Srbija ima najbolje zakone za nacionalne manjine. Ali u primeni nije tako.

Stvoreni su nacionalni saveti, koji su imali veoma važno mišljenje u odlučivanju po nekim pitanjima. Kasnije se ispostavilo da je to samo na papiru. Trebalo bi da se na tome jako poradi. Jer ja neću da se osećam kao manjina u Srbiji, ja hoću da se osećam kao narod. Kao što sam svojevremeno mogao da budem poslanik DSS u Beogradu, kao što sam mogao da budem predsednik, tako želim da mi svaka vrata kod ministara u Srbiji budu otvorena. Nažalost, nije tako. 90% su zatvorena, svojevremeno nije bilo tako. Kako ja kao predsednik moram da primim svakog građanina i svakog predsednika mesne zajednice i da vidim šta ćemo sa njihovom mukom, jer svaki ima svoju muku, tako bi trebali i ministri da nama otvore vrata da zajedno nađemo način rešavanja problema.

Što se tiče investicija, investiri su došli, dobili su istražna prava, u toku su radovi u rudniku bakra, olova i cinka. To su investori iz Rusije, koliko ja znam. Perspektive Bosilegrada su prirodna bogatstva: rude, šuma, pečurke, borovnice. Trebalo bi da se bavimo time.

Rusko-srpski odnosi su tradicionalno dobri, a kakvi su bugarsko-ruski? I, uzgred rečeno, na Fejsbuku je Vladimir Putin vaš prijatelj, ko je koga dodao?

Meni je milo što sam sa njim prijatelj. Trenutno je u pripremi jedan poziv za investitore iz Rusije. Iako sam ja predsednik male srpske opštine, ja ću da pokušam da dobijem prijem kod gospodina Putina i da nađem neke finansijere. Jer imamo ovde, recimo, fabrike. One su u vlasništvu opštine. Možemo da napravimo javno privatno partnerstvo sa njima, a tu gde je opština suvlasnik, to ne može da propadne nikad. Pozivamo sve investitore iz Rusije da na neki način dođu do Bosilegrada da vide čime raspolažemo. Veže nas i tradicija i ljubav prema ruskom narodu.

serbian.ruvr.ru/