Не старлете и ТВ звезде - ово су српске хероине!

"Једна је на почетку, друга на крају моје нове књиге, монографско-биографског и публицистичког дела које пружа увид у биографије 100 знаменитих жена, које су својим животним делима исписивале златне странице у историји Срба и Србије. Такође, многе од њих су учиниле и колосалана дела која имају светску и европску вредност. То су жене које су биле цењене на свим дворовима и у председничким резиденцијама", рекао нам је аутор на београдској промоцији, у Руском Дому у Београду, у понедељак увече.

Нису све Српкиње
"Ова књига побеђује мушки конзерватизам и предрасуде, она није феминистичка. Такође, не афирмише само жене српског рода, већ и оне које су се бориле за дух и слободу српског народа, а потичу из неких других земаља", каже рецензент књиге Томислав Кресовић

Листајући књигу, видимо да међу тим женама има уметница, спортисткиња, научница... Међутим, да ли постоје неки послови или интересовања, који су заступљени више од других, када је реч о српским хероинама?

"Нема људске делатности у којој оне нису постизале врхунске резултате, али бих можда могао да кажем да се издвајају образовање и култура. Ту је њихово место било доминантно. Али, понављам, чин сваке од њих је за Србију пођеднако важан. Јелена Анжујска, на пример, је владала 63 године, и са својим синовима је од наше државе направила најмоћнију православну земљу на Балкану. С друге стране, ту је и Бахрија Нури Хаџић, оперска примадона којој се тридесетих година прошлог века дивио цео свет. Или, у новијем периоду, наша сјајна Бисерка Цвејић, која је приликом једног од многобројних наступа у опери у Берлину, 1961. доживела да јој се аплаудира 26 минута у континуитету, а завеса се само због ње подизала 56 пута!"

Да ли су оне, поред свих својих успеха, истовремено биле и мајке, супруге, домаћице, али и лепотице, заводнице?

Помогли и Фејсбук пријатељи
"Желим да захвалим и својим Фејсбук пријатељима који су сугестијама и коментарима помогли настанак ове књиге, која обухвата личности од средњег века до данас. Иначе, на идеју да пишем о српским хероинама дошао сам пре две године када сам сазнао да је у Београду од 420 споменика само 18 посвећено женама", каже Драган М. Милошевић.

"Како да не! У мојој књизи можете наћи неке велике љубавне приче у вези са нашим хероинама. Рецимо, однос Милице Стојадиновић Српкиње и Љубе Ненадовића, Ленке Дунђерски и Лазе Костића. Затим љубав Милице Бабић, славне костимографкиње и Иве Андрића који је 20 и више година чекао да је запроси. Стрпљење се исплатило - на додели Нобелове награде поред њега је стајала Милица у прелепој плавој хаљини. Живели су заједно десет дивних година, потом је она умрла, а Андрић се повукао у самоћу и више није писао. Замислите, каква је то љубав била!"

Да ли су и хероине наше савременице, такође остварене као мајке и супруге, с обзиром на то да се данас често може чути да успешна жена нема времена да оснује породицу, подижу децу, кува...

"Жене су те које су чувале и данас чувају наше огњиште, без обзира на то да ли су са пушком у руци у првим борбеним редовима, или се успешно баве неким другим пословима. Доносиле су круцијалне одлуке, мењале ток историје и истовремено рађале децу. Тако је и данас. Код жена је најизраженији мајчински инстикт, и ту дилеме нема. Ако то не би чиниле - до чега би онда наша нација дошла? На данашњим хероинама је да буду храбре као и оне у прошлости, а на нама да им се одужимо тако што ћемо их сачувати од заборава", каже наш саговорник и цитира стихове "Махабхарате".

"Где се жене поштују,
тамо је боговима угођено;
где се женама не исказује поштовање,
тамо ни једно дело не доноси плода."

Аутор: Драгана Тодоровић