„Камено село“ као културно добро

У селу је боравила група студената са нишког Грађевинско-архитектонског факултета који су под стручним надзором архитекте конзерватора нишког завода цртали куће које су старе и 100 година, желећи да се сачува аутентична градња кућа од дрвета, камена и земље. Пројекат финансира Министартсво културе.

- Село је познато по сачуваној архитеклтури и по очуваности аутентичног амбијента. Из године у годину се тај амбијент нарушава неадекватном адаптацијом објеката, зубом времена и многим кућама које су напуштене. Наша превасходна акција је да село заштитимо као културно добро од значаја за Србију, односно да га заштитимо као просторно културну целину. Није чест случај у нашој земљи да се цело село прогласи културним добром. Истраживања ће трајати барем три године у сарадњи са Владом Србије - каже архитекта конзерватор и стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе из Ниша Горан Радосављевић.

Студент Немања Петровић је одушевљен не само архитектуром већ и целим амбијентом.

- Мештани су љубазни и веома радо нас примају у дом, нуде сир, кафу и све што нам треба. Смештај је добар. Имамо све могуће услове за рад. Смештени смо у сеоским кућама које су уз помоћ Светске банке адаптиране за сеоски туризам - каже Немања.

Напуштена народна архитектура

- Студенти могу да упознају овај вид градње, народну архитектуру која је одавно напуштена. Ретки су примери где можемо да на једном месту видимо комплетну организацију села, домаћинства и живота у не тако давно време. До пре 40 или 50 година село је било активно, радила је и школа са пуно ђака. Иако релативно младе, зграде изгледају као да су старе 200 година - каже Радосављевић.