„Kameno selo“ kao kulturno dobro

U selu je boravila grupa studenata sa niškog Građevinsko-arhitektonskog fakulteta koji su pod stručnim nadzorom arhitekte konzervatora niškog zavoda crtali kuće koje su stare i 100 godina, želeći da se sačuva autentična gradnja kuća od drveta, kamena i zemlje. Projekat finansira Ministartsvo kulture.

- Selo je poznato po sačuvanoj arhiteklturi i po očuvanosti autentičnog ambijenta. Iz godine u godinu se taj ambijent narušava neadekvatnom adaptacijom objekata, zubom vremena i mnogim kućama koje su napuštene. Naša prevashodna akcija je da selo zaštitimo kao kulturno dobro od značaja za Srbiju, odnosno da ga zaštitimo kao prostorno kulturnu celinu. Nije čest slučaj u našoj zemlji da se celo selo proglasi kulturnim dobrom. Istraživanja će trajati barem tri godine u saradnji sa Vladom Srbije - kaže arhitekta konzervator i stručni saradnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša Goran Radosavljević.

Student Nemanja Petrović je oduševljen ne samo arhitekturom već i celim ambijentom.

- Meštani su ljubazni i veoma rado nas primaju u dom, nude sir, kafu i sve što nam treba. Smeštaj je dobar. Imamo sve moguće uslove za rad. Smešteni smo u seoskim kućama koje su uz pomoć Svetske banke adaptirane za seoski turizam - kaže Nemanja.

Napuštena narodna arhitektura

- Studenti mogu da upoznaju ovaj vid gradnje, narodnu arhitekturu koja je odavno napuštena. Retki su primeri gde možemo da na jednom mestu vidimo kompletnu organizaciju sela, domaćinstva i života u ne tako davno vreme. Do pre 40 ili 50 godina selo je bilo aktivno, radila je i škola sa puno đaka. Iako relativno mlade, zgrade izgledaju kao da su stare 200 godina - kaže Radosavljević.