Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

На иницијативу мештана у старопланинској Паклештици отворен Сеоски дом

rssBookmark and Share

Стара планина 23.09.2020. Јужна Србија Инфо

Изложбом фотографија на фасадама старих кућа, у селу Паклештица на Старој планини свечано је отворен Сеоски дом. Дом, који је заправо музеј, осмислили су и опремили мештани села заједно са члановима покрета “Одбранимо реке Старе планине”, а уз стручну помоћ Архитектонског факултета у Београду.

Фото: Саша Стојиљковић
Фото: Саша Стојиљковић

Свих 22 становника села Паклештица се удружило, осмислилио и адаптирало свој Сеоски дом. На његовом свечаном отварању било је десет пута више посетилаца него што село има становника, а том приликом су на спољним зидовима кућа изложене фотографије Милана Симоновића из покрета „Одбранимо реке Старе Планине“. 

Првобитна идеја била је да се по узору на Дом културе у селу Дојкинци, исто уради и у Паклештици у простору некадашње сеоске школе. Пошто град Пирот није дао дозволу, одлучили су се за млекару. Тако је један запуштен и неколико деценија некоришћен објекат, постао место за окупљање и дружење, који би могао да “оживи” Паклештицу.

„У почетку је за оживљавање села на овај начин било заинтересовано само неколико људи, али у међувремену, када су видели шта се дешава, и сами мештани су почели да се интересују за начин на који могу да помогну. Многи су дали своје старе предмете које имају по подрумима и кућама, а не користе их, па смо их ми изложили у музеју“, прича Бане Андоновић из Удружења грађана “Владикине плоче” и додаје да, поред тога што је ово што раде значајно за село, велики значај има и за Пирот, јер је ове године много Пироћанаца управо плажу Јона у овом селу искористило за бег од врућине и пандемије. 

Свечаном отварању Сеоског дома присуствовало је 200 људи, а мештани су се потрудили да посетиоцима понуде и различите мајице и шољице са мотивима села које су сами штампали, направили су и лежаљке на плажи Јона, а све то како би у  Паклештицу вратили живот. 

„До ове године нико у Паклешници није издавао собе за преноћиште, али смо покренули и такву акцију, па сада имамо две, три куће које су почеле да се баве издавањем смештаја. Осим тога што ће посетиоци провести лепо време у селу, а оставиће и неки новац људима који ту живе“, прича Андоновић који који у Београду живи већ 20 година, али му је, како каже, срце у Паклешници и доста времена током године проводи у селу, које тренутно има 22 стална становника, док у преиоду од априла или маја, па до октобра, у селу борави још око 10-15 људи. 

У музеју и водич кроз “зелене стазе” Паклештице

Макетама и плакатима у новом музеју у Паклештици представљен је и студентски пројекат мреже Зелених стаза. Ова мрежа се заправо састоји се од пешачких и бициклистичких стаза и више од сто елемената културних и природних предела у ширем окружењу Паклештице, груписаних у шест целина: пећине, воде, видиковци, микротопоними, културно-историјске вредности и туристичка инфраструктура, објашњава професорка Архитектонског факултета у Београду Данијела Миловановић Родић.

„Главни циљ зелених стаза је омогућавање приступа и упознавање природних и створених вредности окружења Паклештице. Намењене су посетиоцима који би избор стаза оптимизовали у складу са расположивим временом, физичком спремности и интересовањима. Реализација пројекта би подстакла развој одрживог туризма и привредних активности у селу. Податке о стазама и локалитетима прикупили смо уз велику помоћ мештана села ослањајуци се на њихово знање и искуство. Стазе и локације су мапиране на великој макети, а локалитети описани и приказани сетом картица“, каже професорка и додаје да се овај пројекат може развијати и у будућности и допуњавати новим подацима. Такође, наводи да размишљају и о представљању мреже у дигиталном формату,  кроз онлајн апликацију коју ће туристи моћи да користе пре и за време боравка у Паклештици.

Овакве акције имају за циљ да скрену пажњу на различите теме и проблеме, а пре свега на важност обнове села и заштите природе као њиховог основног ресурса за одрживи развој. Такође, објашњава, траже начине да неискоришћеним и напуштеним објекте у селима дају нове улоге. 

„Објекти у јавној својини, као што су школе, млекаре, карауле и слично, не користе се и не пропадају, а могу бити значајан ресурс за развој села. Предсулов је да јавне инстутуције промене перспективу, по којој су приватизација и продаја јавних ресурса, једини механизам заустављања њиховог пропадања и њихово одрживог коришћења“, каже Миловановић Родић. 

Према њеним речима, пројекти у Дојкинцима и Паклештици представљају резултат интеграције међусобно усклађених циљева: МЗ Паклештица и МЗ Дојкинци – заустављање одумирања села, унапређење квалитета живота у селу И њихова обнова подстицањем развоја одрживих туристичких активности, Арфитектонски факултет – едукација друштвено осетљивих, одговорних и ангажованих архитеката способних да у колаборативном процесу са локалним инцијативама формулишу, дизајнирају, прикупљају средства и имплементирају одржива решења и покрет “Одбранимо реке старе планине” - заустављање изградње деривационих МХЕ на рекама Старе планине (Србије) и заштита природних ресурса. Она сматра тако удружени могу значајно да подстакну позитивне промене у друштву. 

Коментара: 0


#   Стара планина   музеј   Дом културе   Планинарски дом   сеоски туризам   сеоски дом   Паклештица село
@


 


[ Додај коментар ]





Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима