Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Куршумлијска Бања: Змије и коров у лековитој води

rssBookmark and Share

Куршумлијска Бања 16.08.2013. Izvor: VestiOnline

На свега десетак километара од Куршумлије, на самом путу који је некада био једини који је водио ка Косову преко планинског превоја Преполац, налази се бања чије су лековите воде још у другом веку нове ере користили војници римских легија. Куршумлијска Бања је кроз историју имала своја златна времена, али ово данас остаће запамћено као време њеног умирања.

Куршумлијска Бања: Змије и коров у лековитој води

Једна од најлековитијих бања у Србији захваљујући неслози локалних званичника и немару државе пропада наочиглед свих. Осим поште, повремено полицијске станице, школе у којој је тек двадесетак ђака, локалне оскудно снабдевене продавнице и аутобуса који само четвртком вози до Куршумлије, у Куршумлијској Бањи више ништа не ради. Шетајући њеним улицама, намернике подилази језа.

Права је срећа уколико наиђете на неког с ким би могли разменити коју реч. О томе каква је Куршумлијска Бања некада била и о данашњој пустоши и расипању друштвених и природних богатстава за "Вести" говори Славко Мартиненко (72), пензионисани секретар школе Дан младости, веома добар познавалац прилика у овом малом месту и један од ретких мештана који га није напустио.

- Природа нам је дала лековиту воду коју су корисили Римљани још од 207. године нове ере. То се зна на основу писаних података о томе да је римски император Септимије Север даривао ову бању римским легијама, које су биле стациониране у Горњој Мезији. Ипак, златно доба Куршумлијске Бање започело је 1922. године када јој је указом Александра Карађорђевића дат статус бањског места. Све до 1941. године Куршумлијска Бања била је једна од водећих у Србији и важила за монденско место. Схватајући значај лековитости бањске воде власти су и након Другог светског рата наставиле да улажу у њен развој. До 80-их година прошлог века, у њен развој и изгадњу модерног Рехабилитационог центра и хотела Жубор уложено је више од 17 милиона немачких марака. Све је указивало на то да ће Куршумлијска Бања остати једно од највећих бањских лечилишта у Србији и да ће се на тај начин обезбедити пристојан живот мештана и неколико околних села који су нашли запослење у овој бањи. Међутим, испоставило се да смо мајстори да од готовог направимо вересију и да у веома кратком времену упропастимо све што нам је дато и од бога и од народа - објашњава Славко Мартиненко.

Шездесетих година прошлог века ова бања је бројала око 3.000 мештана, а перспектива за развој знатно је порасла 1982. године, кад је изграђен Рехабилитациони центар са модераним хотелом Жубор, који је имао 250 лежаја, модерне базене, каде и сауне с лековитом водом, чија је температура између 14 и 68 степени Целзијуса. Ова вода лечи реуматизам, гинеколошка обољења и неплодност, а повољно утиче и на неуролошка обољења.

- Поређења ради, тих година је у основној школи у бањи било око 1.000 ученика и 25 посветних радника. У РХ центру и хотелу Жубор било је запослено више од 800 радника, од чега је готово половина било медицинско особље. У вилама Југославија, Косово и Милица, али и у приватном смештају, тражио се лежај више - присећа се Славко Мартиненко времена када је бања цветала.

 

ЧЕКАЈУЋИ СРПСКУ ПРЕСУДУ

Данас у Куршумлијској Бањи живи једва 150 мештана, који преживљавају углавном од сече шуме и продаје дрва.

Са лековитом водом и великим улагањима ондашње власти у бању су стварно дошла добра времена, али нису дуго трајала. Уместо у благородну будућност, готово смо преко ноћи закорачили у суноврат и све оно што се сада види у бањи, а слика је веома ружна, резултат је људске неспособности, зависти и пакости. Све је почело пре петнаестак година, расправом чије су власништво Рехабилитациони центар и хотел. Тек недавно је пресудом Касационог суда решено да је власник ових објеката Републички завод за пензијско и социјално осигурање. Међутим, у међувемену је бања потпуно опустела. Хотел Жубор је запуштен и делује аветињски, а слична судбина задесила је и виле које су некада биле понос бање. Од толиког броја лекара, у бањи данас ради само један и то само четвртком. То је изгледа једини дан кад у бањи било шта функционише јер и аутобус до Куршумлије вози само четвртком. Тог дана је у Куршумлијској Бањи и пазарни дан, али већ годинама нико не долази. Највећа трагедија јесте то што се већ неколико година даноноћно из бушотине дубоке 140 метара неконтролисано излива лековита вода, која је од некадашњег игралишта за децу створила огромно смрдљиво и прљаво језеро препуно корова и змија. О томе нико не води рачуна. Једноставно, у Куршумлијској Бањи је све мртво, осим ово мало времешних мештана и воде из бушотине коју нам мајка природа и даље нуди у нади да ћемо се једном опаметити. Крајње је време да неко удари шаком о сто и да каже да се према овом богатству не сме више тако недомаћински и нељудски односити - истиче Мартиненко, изражавајући сумњу да ће Републички завод за пензијско и социјално осигурање имати довољно средстава да реновира бању и врати јој стари сјај и славу, на добробит болесних.

 

Златно доба

За време свог златног периода развоја, од 1930. до 1941. године, Куршумлијска Бања је по туристичком промету била девета бања у Србији и 16. у Краљевини Југославији. Располагала је и јединственим минералним блатом, које се вековима стварало на блатним извориштима. Према мишљењу стручњака, било је то једно од најлековитијих минералних блата у Европи.

 


#     вода   Куршумлијска Бања   Дан младости
@


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима