Kuršumlijska Banja: Zmije i korov u lekovitoj vodi

Jedna od najlekovitijih banja u Srbiji zahvaljujući neslozi lokalnih zvaničnika i nemaru države propada naočigled svih. Osim pošte, povremeno policijske stanice, škole u kojoj je tek dvadesetak đaka, lokalne oskudno snabdevene prodavnice i autobusa koji samo četvrtkom vozi do Kuršumlije, u Kuršumlijskoj Banji više ništa ne radi. Šetajući njenim ulicama, namernike podilazi jeza.

Prava je sreća ukoliko naiđete na nekog s kim bi mogli razmeniti koju reč. O tome kakva je Kuršumlijska Banja nekada bila i o današnjoj pustoši i rasipanju društvenih i prirodnih bogatstava za "Vesti" govori Slavko Martinenko (72), penzionisani sekretar škole Dan mladosti, veoma dobar poznavalac prilika u ovom malom mestu i jedan od retkih meštana koji ga nije napustio.

- Priroda nam je dala lekovitu vodu koju su korisili Rimljani još od 207. godine nove ere. To se zna na osnovu pisanih podataka o tome da je rimski imperator Septimije Sever darivao ovu banju rimskim legijama, koje su bile stacionirane u Gornjoj Meziji. Ipak, zlatno doba Kuršumlijske Banje započelo je 1922. godine kada joj je ukazom Aleksandra Karađorđevića dat status banjskog mesta. Sve do 1941. godine Kuršumlijska Banja bila je jedna od vodećih u Srbiji i važila za mondensko mesto. Shvatajući značaj lekovitosti banjske vode vlasti su i nakon Drugog svetskog rata nastavile da ulažu u njen razvoj. Do 80-ih godina prošlog veka, u njen razvoj i izgadnju modernog Rehabilitacionog centra i hotela Žubor uloženo je više od 17 miliona nemačkih maraka. Sve je ukazivalo na to da će Kuršumlijska Banja ostati jedno od najvećih banjskih lečilišta u Srbiji i da će se na taj način obezbediti pristojan život meštana i nekoliko okolnih sela koji su našli zaposlenje u ovoj banji. Međutim, ispostavilo se da smo majstori da od gotovog napravimo veresiju i da u veoma kratkom vremenu upropastimo sve što nam je dato i od boga i od naroda - objašnjava Slavko Martinenko.

Šezdesetih godina prošlog veka ova banja je brojala oko 3.000 meštana, a perspektiva za razvoj znatno je porasla 1982. godine, kad je izgrađen Rehabilitacioni centar sa moderanim hotelom Žubor, koji je imao 250 ležaja, moderne bazene, kade i saune s lekovitom vodom, čija je temperatura između 14 i 68 stepeni Celzijusa. Ova voda leči reumatizam, ginekološka oboljenja i neplodnost, a povoljno utiče i na neurološka oboljenja.

- Poređenja radi, tih godina je u osnovnoj školi u banji bilo oko 1.000 učenika i 25 posvetnih radnika. U RH centru i hotelu Žubor bilo je zaposleno više od 800 radnika, od čega je gotovo polovina bilo medicinsko osoblje. U vilama Jugoslavija, Kosovo i Milica, ali i u privatnom smeštaju, tražio se ležaj više - priseća se Slavko Martinenko vremena kada je banja cvetala.

ČEKAJUĆI SRPSKU PRESUDU

Danas u Kuršumlijskoj Banji živi jedva 150 meštana, koji preživljavaju uglavnom od seče šume i prodaje drva.

Sa lekovitom vodom i velikim ulaganjima ondašnje vlasti u banju su stvarno došla dobra vremena, ali nisu dugo trajala. Umesto u blagorodnu budućnost, gotovo smo preko noći zakoračili u sunovrat i sve ono što se sada vidi u banji, a slika je veoma ružna, rezultat je ljudske nesposobnosti, zavisti i pakosti. Sve je počelo pre petnaestak godina, raspravom čije su vlasništvo Rehabilitacioni centar i hotel. Tek nedavno je presudom Kasacionog suda rešeno da je vlasnik ovih objekata Republički zavod za penzijsko i socijalno osiguranje. Međutim, u međuvemenu je banja potpuno opustela. Hotel Žubor je zapušten i deluje avetinjski, a slična sudbina zadesila je i vile koje su nekada bile ponos banje. Od tolikog broja lekara, u banji danas radi samo jedan i to samo četvrtkom. To je izgleda jedini dan kad u banji bilo šta funkcioniše jer i autobus do Kuršumlije vozi samo četvrtkom. Tog dana je u Kuršumlijskoj Banji i pazarni dan, ali već godinama niko ne dolazi. Najveća tragedija jeste to što se već nekoliko godina danonoćno iz bušotine duboke 140 metara nekontrolisano izliva lekovita voda, koja je od nekadašnjeg igrališta za decu stvorila ogromno smrdljivo i prljavo jezero prepuno korova i zmija. O tome niko ne vodi računa. Jednostavno, u Kuršumlijskoj Banji je sve mrtvo, osim ovo malo vremešnih meštana i vode iz bušotine koju nam majka priroda i dalje nudi u nadi da ćemo se jednom opametiti. Krajnje je vreme da neko udari šakom o sto i da kaže da se prema ovom bogatstvu ne sme više tako nedomaćinski i neljudski odnositi - ističe Martinenko, izražavajući sumnju da će Republički zavod za penzijsko i socijalno osiguranje imati dovoljno sredstava da renovira banju i vrati joj stari sjaj i slavu, na dobrobit bolesnih.

Zlatno doba

Za vreme svog zlatnog perioda razvoja, od 1930. do 1941. godine, Kuršumlijska Banja je po turističkom prometu bila deveta banja u Srbiji i 16. u Kraljevini Jugoslaviji. Raspolagala je i jedinstvenim mineralnim blatom, koje se vekovima stvaralo na blatnim izvorištima. Prema mišljenju stručnjaka, bilo je to jedno od najlekovitijih mineralnih blata u Evropi.