Луковска бања: Благотворна вода са падина Копаоника

Обзиром на надморску висину и свој субпланински положај, као и под утицајем приземног топлог слоја ваздуха кога загревају минерални извори, бања има одлике климатског лечилишта. Заштићена је са свих страна висовима, тако да зими нема снега, али зато има пуно магле. Током лета је микроклима бање пријатна, а кише које веома често падају (800 мм падавина годишње) чине ваздух свежим и чистим, са нижим температурама. Најмање падавина има у фебруару и септембру, а највише у мају и јуну. Најтоплији месец је јул, а најхладнији јануар. 

По броју и издашности лековитих извора Луковска бања се убраја у најбогатије бање Србије. У бањи има укупно 37 извора чија је издашност преко 100 литара воде у секунди. Температура воде је од 56-69оЦ. Сва изворишта се налазе у зони дужине 400 м која се може поделити на источну (Горња Бања) и западну (Доња Бања) зону.

У Луковској бањи успешно се лече болести локомоторног апарата, гинеколошка обољења, анемија и стања након тешких болести и стања након срчаног и можданог удара. 

Сама чињеница да се налази на планини Копаоник указује на то да Луковска Бања располаже огромним природним потенцијалима значајним за развој туризма. Огранак Копаоника Штавска Треска (1.439 м) представља најбољи видиковац у Топлици и пружа одличне услове за планинарење. Из села Штава, које је удаљено 8 км од Луковске Бање, потребно је препешачити 4,5 км и савладати висинску разлику од преко 500 м да би се дошло до овог врха. Треска је окружена планинским рекама, бројним изворима питке воде, као и старом буковом шумом у којој расту јестиве гљиве и бројне врсте лековитог биља. 

У широј бањској околини, налази се и Ђавоља варош, смештена на обронцима Радан планине. Представља споменик природе са два природна феномена: један је геоморфолошки реликт - скуп земљаних фигура са каменим капама, а други феномен чине два извора јако киселе, високо минерализоване воде. У околини овог локалитета пронађени су и археолошки остаци насеља, гробља, цркве и рударских јама. Ђавоља варош је 1959. године стављена под заштиту државе, 1995. године проглашена је за споменик природе и стављена на листу природних добара од изузетног значаја, а УНЕСКО ју је ставио на своју потенцијалну листу значајних природних знаменитости из 2009. године.  

У непосредном окружењу бање налазе се три цркве. Изградња Цркве Светог Ђорђа на Ненадовом камену почела је 2002. године. Народно веровање каже да је Свети Сава овај камени вис обележио као свето место и поставио крст, оставивши аманет да се на њему подигне црква. На гробљу у селу Луково, 2 км од бање, смештена је црква Светих апостола Петра и Павла коју је по предању подигао краљ Милутин, а Турци су је срушили. Обнављана је више пута, последњи пут након земљотреса 1983. године. Црква Светог Мине, која по некима потиче још из XII века, али је вероватније да је изграђена у првој половини XVII века, налази се у Штави, селу удаљеном 8 км од Луковске Бање. Посебан културно-историјски значај имају релативно добро очуване фреске које су осликале све значајне догађаје из дотадашње хришћанске историје. На подручју града Куршумлије, удаљеног 36 км од бање, постоје црква Светог Николе и црква Свете Богородице, обе из XII века, задужбине Стефана Немање, као и археолошки локалитет Марина Кула – базилика из рановизантијског периода (V-VI век). 

Спортско – рекреативни туризам је такође изузетно развијен. У бањи постоје отворени и затворени базени, терени за мали фудбал, рукомет и кошарку, тениски терени и спортска хала. Луковска Бања има и своју ски стазу са жичаром и пажљиво обележене „стазе здравља“. 

У Луковској бањи постоје два хотела, а смештајне капацитете допуњује понуда у приватним стамбеним објектима. Бањски хотели располажу са три модерно опремљене сале капацитета 150 места у којима се могу одржавати састанци, конгреси и семинари. 

Угоститељске услуге пружају хотелски ресторани и етно ресторан „Луковске колибе“ са традиционалном кухињом овог краја.