Музеј Понишавља: У Пироту хлеб стар сто година

Алекса Здравковић, пиротски ратник и терзија је уочи Првог балканског рата, добио позив за мобилизацију, а мајка га је, пре него што ће кренути у рат, заветовала да нипошто не поједе прво следовање војничког хлеба који добије у касарни, већ да га врати кући. Веровала је да први војнички хлеб чува војника, да на њега неће тане, ни гелер. 

 
- Одолео је искушењу и прво војничко следовање није појео. Са таином на дну торбе, Алекса је ратовао на југу Србије, у Македонији, а затим је кроз косметске и албанске гудуре доспео до Крфа. Следи пробој Солунског фронта, Кајмакчалан, Битољ, Скопље и, коначно, 1918. отаџбина Србија. Здравковић се после шест година ратовања вратио као наредник у свој Пирот са таином у торби, овенчан бројним одликовањима - прича кустос Мила Панајотовић.
 
У Музеју, као део Легата, чува се виолина књижевника и учитеља Пироћанца Ћире Ранчића, рођеног 1876. године, учесника Првог и Другог балканског и Првог светског рата. Преко албанског крша, по страховитој зими 1915. године, повлачио се са српском војском, супругом и два сина, носећи и виолину.
 
- Када су деца тражила хлеба, он им је свирао “Тамо далеко, далеко крај мора”. Уместо хлеба, хранио их је музиком - присећао се Солунац Василије Пенчић.
 
- Његова деца, као и многа друга чешће су била гладна него сита и тражила су хлеба од оца који им га увек није могао дати, па им је уместо хлеба пружао музику. Све време повлачења носио је виолину - каже Панајотовићева.
Музеј чува и занимљив документ из средине 19. века “Тефтер Малог Ристе из 1854.”, односно дневник рачуна познатог пиротског трговца Христе Јовановића званог Мали Риста.
 
- Био је један од најбогатијих Пироћанаца. У тефтеру су педантно исписана врста робе и зарачунате камата дужника - каже виши кустос етнолог Сашка Велкова.

Текст, Зоран Панић