Muzej Ponišavlja: U Pirotu hleb star sto godina

Aleksa Zdravković, pirotski ratnik i terzija je uoči Prvog balkanskog rata, dobio poziv za mobilizaciju, a majka ga je, pre nego što će krenuti u rat, zavetovala da nipošto ne pojede prvo sledovanje vojničkog hleba koji dobije u kasarni, već da ga vrati kući. Verovala je da prvi vojnički hleb čuva vojnika, da na njega neće tane, ni geler. 

 
- Odoleo je iskušenju i prvo vojničko sledovanje nije pojeo. Sa tainom na dnu torbe, Aleksa je ratovao na jugu Srbije, u Makedoniji, a zatim je kroz kosmetske i albanske gudure dospeo do Krfa. Sledi proboj Solunskog fronta, Kajmakčalan, Bitolj, Skoplje i, konačno, 1918. otadžbina Srbija. Zdravković se posle šest godina ratovanja vratio kao narednik u svoj Pirot sa tainom u torbi, ovenčan brojnim odlikovanjima - priča kustos Mila Panajotović.
 
U Muzeju, kao deo Legata, čuva se violina književnika i učitelja Piroćanca Ćire Rančića, rođenog 1876. godine, učesnika Prvog i Drugog balkanskog i Prvog svetskog rata. Preko albanskog krša, po strahovitoj zimi 1915. godine, povlačio se sa srpskom vojskom, suprugom i dva sina, noseći i violinu.
 
- Kada su deca tražila hleba, on im je svirao “Tamo daleko, daleko kraj mora”. Umesto hleba, hranio ih je muzikom - prisećao se Solunac Vasilije Penčić.
 
- Njegova deca, kao i mnoga druga češće su bila gladna nego sita i tražila su hleba od oca koji im ga uvek nije mogao dati, pa im je umesto hleba pružao muziku. Sve vreme povlačenja nosio je violinu - kaže Panajotovićeva.
Muzej čuva i zanimljiv dokument iz sredine 19. veka “Tefter Malog Riste iz 1854.”, odnosno dnevnik računa poznatog pirotskog trgovca Hriste Jovanovića zvanog Mali Rista.
 
- Bio je jedan od najbogatijih Piroćanaca. U tefteru su pedantno ispisana vrsta robe i zaračunate kamata dužnika - kaže viši kustos etnolog Saška Velkova.

Tekst, Zoran Panić