Пироћанци у Првом светском рату

 Изложене су фотографије, оружје, одликовања, писма.

Тодор, Душан, Алекса, Ћира - само су нека од имена са дугог списка Пироћанаца одликованих Албанском споменицом. Међутим, ни осталих двадесетак хиљада мушких глава из пиротског краја који су се одазвали мобилизацији 1914. и 1915. године, нису били мање пожртвовани у одбрани отаџбине.

Грађани Пирота чувају успомене на претке, а намера аутора изложбе је да што више сазнају о својим славним и храбрим суграђанима.

"Од мојих предака у Првом светском рату учествовали су мој прадеда Максим, прадеда Никола и деда Светозар", каже Слободан Петровић. "Због њиховог јунаштва у рату , мушки потомци у нашој породици носе та имена: мој син се зове Никола а унук Максим."

Највећи број Пироћанаца налазио се у саставу Трећег пешадијског пука Моравске дивизије Друге армије под командом генерала Степе Степановића, али их је било и у неколико других пукова.

"Интересантно је да је пиротски крај дао много резервних официра, што значи да то нису били људи који су се професионално бавили војском, већ су били обичних професија, занимања - на пример учитељи", подсећа Мила Панајотовић, кустос-историчар Музеја Понишавља. "Један од можда најпознатијих Пироћанаца, са највећим бројем одликовања, јесте Јован Поповић, који је био учитељ."

У изузетно богатој и вредној музејској збирци предмета из Балканских и Првог светског рата, почасно место заузима таин - војнички хлеб, јединствен у Европи - који је наредник Алекса Здравковић носио као амајлију у свим ратовима. Њега је таин спасио од куршума, глади, зиме, исцрпљености.

Он се вратио кући, али је више од седам хиљада његових суграђана пало у Првом светском рату за слободу Србије.