Некад су Римљани користили благодети Куршумлијске бање, она данас пропада

Страхиња Симоновић је рођен у Куршумлијској Бањи. Памти је из најбољих дана, и нада се да ће је  поново видити у пуном сјају.

"Много би било боље за ову бању стварно када би неко имао мало савести да каже после овог великог времена, да каже, дај стварно да урадимо нешто за ову Куршумлијску Бању", каже Страхиња Симоновић из Куршумлијске Бање.

Мноштво термоминералних вода и очувана природа потенцијали су са којима Куршумлијска Бања може успешно да послује. Препрека због које већ више од деценије пропада су нерешени имовинско правни односи.

Најозбиљнији купац је Ад Планинка из Куршумлије у чијем саставу послују Пролом и Луковска бања.

"Ми имамо интересовање. Били су разговори везани за Куршумлијску Бању, али је сад ствар и до државе и њихових одлука шта са бањама Србије. Вероватно да у том делу они планирају шта че даље, а ми, наша спремност стоји да се разговара", каже Радован Раичевић, директор АД Планинка Куршумлија.

"Држава ће са своје стране ту пуно помоћи јер објективно говорећи није реално да имамо неког страног инвеститора за Куршумлијску бању, већ људе који познају амбијент, менталитет, који су већ у томе успешни да такодје руководе и са Куршумлијском бањом", каже Расим Љајић, министар трговине, туризма и телекомуникација.

Оживљавање ове бање много би значило и за овдашње становништво које због недостатка посла одлази.

"То је за сам тај крај око Куршумлијске бање веома битно, јер су села ту и најпустија, а и за саму Куршумлију упослило би се око сто радника, што је од великог значаја, обзиром на велики број незапослених", каже Радољуб Видић, председник општине Куршумлија.

У рехабилитационом центру Жубор некада је годишње боравило више од 10.000 гостију који су у лековитим водама Куршумлијске бање лечили костобољу и реуму.