Инвалиди на округлом столу у парламенту

У Србији немогућност запошљавања инвалида представља кључну препреку њиховом укључивању у друштво. О томе сведочи податак да је од пола милиона код нас регистрованих лица са хендикепом чак 80 одсто њих незапослено, рекао је председник скупштинског Одбора за рад, борачка и социјална питања Мехо Омеровић на округлом столу у парламенту поводом Међународног дана особа са инвалидитетом.

Он је нагласио да Србија мора да се ухвати у коштац са овим проблемом и навео недавни пример када је син, изгубивши посао, убио непокретну мајку, а потом себе. „Неспремност послодаваца да запосле инвалиде и прилагоде неко радно место њима јесте наша стварност, зато морамо да променимо прописе”, каже Омеровић.

Како је рекао државни секретар економије и регионалног развоја Владимир Илић, по Нацрту закона о запошљавању особа са инвалидитетом, запошљавање инвалида у Србији биће подстакнуто обавезом да сваки послодавац са 20 и више запослених мора да запосли бар једног инвалида, односно предузећа са више од 50 запослених мораће да запосле по једног инвалида на сваких 50 запослених. Послодавци који то не испуне, по Нацрту о коме предстоји јавна расправа, плаћају казне, а та средства ће се користити за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом.

По истом пропису, каже Илић, предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање биће обавезна да запосле 40 одсто инвалидних особа, а од тога да запосле 10 одсто „под посебним условима”. Закон би прописао и постојање центра за подстицање запошљавања инвалида који би био део Националне службе запошљавања.

Циљ професионалне рехабилитације, рекла је помоћник министра економије и развоја Радмила Букумирић-Катић, јесте да повећа упосленост инвалида њиховим оспособљавањем за рад и укључивањем у програм мера запошљавања и напредовања у послу. Она је нагласила да је проблем образовања хендикепираних велика препрека за запошљавање. По подацима које је навела, 50 одсто инвалида има основну, 10 одсто средњу школу и свега седам одсто високо образовање. Реформа образовања треба да отклони ове недостатке и образује инвалиде за профиле занимања прилагођене тржишној привреди и технолошком напретку.

Помоћник сталног представника УН за Србију Радомир Бурић каже да и више од половине инвалида у Србији има само основно образовање, да деца са инвалидитетом у школама имају недовољан контакт са осталом децом због чега хендикепирани још као деца постају „невидљиви” за друштво. Решења су сервиси за запошљавање инвалида и бржи прелазак на инклузивно образовање, како би се инвалиди укључили у све сегменте друштвеног живота. То је циљ Конвенције ОУН о правима инвалида, усвојене пре годину дана, подсећа Бурић. Представник УН је обавестио да ова организација ове године посебну пажњу поклања запошљавању ових особа, јер је, по њеним подацима, у свету у просеку једна од десет особа са инвалидитетом. Док у ЕУ 40 одсто инвалида ради, у Србији је свега 13 одсто хендикепираних запослено, подаци су представника УН. Посланик Г17 плус, која је од парламентарних представника једини корисник недавно изграђеног скупштинског лифта за особе са инвалидитетом, очекује да ће парламент до краја идуће године потврдити Међународну конвенцију УН.

Председник парламента Оливер Дулић обећао је да ће скупштина у наредном периоду посебну пажњу посветити инвалидима, омогућујући им све лакши приступ у парламент, уз поруку да је овај дом за њих отворен. „Надам се наставку програма запошљавања хендикепираних, од којих ће и они и привреда имати користи, али и ефикаснијем санкционисању дискриминације ових особа”, рекао је Дулић.