Invalidi na okruglom stolu u parlamentu

U Srbiji nemogućnost zapošljavanja invalida predstavlja ključnu prepreku njihovom uključivanju u društvo. O tome svedoči podatak da je od pola miliona kod nas registrovanih lica sa hendikepom čak 80 odsto njih nezaposleno, rekao je predsednik skupštinskog Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja Meho Omerović na okruglom stolu u parlamentu povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom.

On je naglasio da Srbija mora da se uhvati u koštac sa ovim problemom i naveo nedavni primer kada je sin, izgubivši posao, ubio nepokretnu majku, a potom sebe. „Nespremnost poslodavaca da zaposle invalide i prilagode neko radno mesto njima jeste naša stvarnost, zato moramo da promenimo propise”, kaže Omerović.

Kako je rekao državni sekretar ekonomije i regionalnog razvoja Vladimir Ilić, po Nacrtu zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, zapošljavanje invalida u Srbiji biće podstaknuto obavezom da svaki poslodavac sa 20 i više zaposlenih mora da zaposli bar jednog invalida, odnosno preduzeća sa više od 50 zaposlenih moraće da zaposle po jednog invalida na svakih 50 zaposlenih. Poslodavci koji to ne ispune, po Nacrtu o kome predstoji javna rasprava, plaćaju kazne, a ta sredstva će se koristiti za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Po istom propisu, kaže Ilić, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje biće obavezna da zaposle 40 odsto invalidnih osoba, a od toga da zaposle 10 odsto „pod posebnim uslovima”. Zakon bi propisao i postojanje centra za podsticanje zapošljavanja invalida koji bi bio deo Nacionalne službe zapošljavanja.

Cilj profesionalne rehabilitacije, rekla je pomoćnik ministra ekonomije i razvoja Radmila Bukumirić-Katić, jeste da poveća uposlenost invalida njihovim osposobljavanjem za rad i uključivanjem u program mera zapošljavanja i napredovanja u poslu. Ona je naglasila da je problem obrazovanja hendikepiranih velika prepreka za zapošljavanje. Po podacima koje je navela, 50 odsto invalida ima osnovnu, 10 odsto srednju školu i svega sedam odsto visoko obrazovanje. Reforma obrazovanja treba da otkloni ove nedostatke i obrazuje invalide za profile zanimanja prilagođene tržišnoj privredi i tehnološkom napretku.

Pomoćnik stalnog predstavnika UN za Srbiju Radomir Burić kaže da i više od polovine invalida u Srbiji ima samo osnovno obrazovanje, da deca sa invaliditetom u školama imaju nedovoljan kontakt sa ostalom decom zbog čega hendikepirani još kao deca postaju „nevidljivi” za društvo. Rešenja su servisi za zapošljavanje invalida i brži prelazak na inkluzivno obrazovanje, kako bi se invalidi uključili u sve segmente društvenog života. To je cilj Konvencije OUN o pravima invalida, usvojene pre godinu dana, podseća Burić. Predstavnik UN je obavestio da ova organizacija ove godine posebnu pažnju poklanja zapošljavanju ovih osoba, jer je, po njenim podacima, u svetu u proseku jedna od deset osoba sa invaliditetom. Dok u EU 40 odsto invalida radi, u Srbiji je svega 13 odsto hendikepiranih zaposleno, podaci su predstavnika UN. Poslanik G17 plus, koja je od parlamentarnih predstavnika jedini korisnik nedavno izgrađenog skupštinskog lifta za osobe sa invaliditetom, očekuje da će parlament do kraja iduće godine potvrditi Međunarodnu konvenciju UN.

Predsednik parlamenta Oliver Dulić obećao je da će skupština u narednom periodu posebnu pažnju posvetiti invalidima, omogućujući im sve lakši pristup u parlament, uz poruku da je ovaj dom za njih otvoren. „Nadam se nastavku programa zapošljavanja hendikepiranih, od kojih će i oni i privreda imati koristi, ali i efikasnijem sankcionisanju diskriminacije ovih osoba”, rekao je Dulić.