Новости

Предновогодишњи концерт музичке групе „Рибља чорба“, који је био заказан за суботу, 30. децембар, отказан због неповољног здравственог стања фронтмена групе, Боре Ђорђевића, саопштили су из НКЦ-а.

Време новогодишњих празника је времe када се најмлађи радују доласку Деда Мраза, испуњењу жеља и поклонима, казала је градоначелница Ниша Драгана Сотировски на данашњем догађају у Градској кући.

Римокатоличка црква, протестантске и англиканске цркве, неке православне цркве Грчка, Румунија, Бугарска које су прихватиле грегоријански и новојулијански календар, данас прослављају рођење Христово - Божић.

Римокатоличка црква, протестантске, англиканске цркве, неке православне цркве, Грчка, Румунија, Бугарска...., које су прихватиле грегоријански календар, данас прослављају Бадњи дан и веће, пред Божић.

У данима "Посебних недеља", пред рођење Исуса Христа данас се обележава празник у народу познат као Материце.

Данас 22. децембра у у 4 сата и 27 минута, календарски је почела зима, док је у истом тренутку за становнике на јужној Земљиној полулопти почело лето, саопштило је Астрономско друштво "Руђер Бошковић" из Београда.

Градоначелница Ниша Драгана Сотировски обишла је са својим сарадницима и са председницом ГО Пантелеј Наташом Станковић радове на асфалтирању улица у насељу Виник у Нишу али и у Кнез Селу.

Данас, на дан прославе свештеног спомена Светог Оца Николаја Мирликијског Чудотворца, кога Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније прославља као своју крсну славу, служена је Света Архијерејска Литургија у Саборном храму Силаска Светога Духа на Апостоле у Нишу.

Српска православна црква данас славе Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља који важи за заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара. Свети Никола, Никола Мирликијски (грч. Νικόλαος — Николаос; око 270 — 6. децембар 343), познат и као Свети Никола Чудотворац, био је епископ Мире Ликијске у Малој Азији.

Детињци се славе трећу недељу пред Божић. Тога дана ујутру рано, или по доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу своју или туђу децу. За везивање се обично користи каиш, гајтан или обичан канап, или обичан дебљи конац. Обично се завежу ноге или руке, па се једним делом канап завеже за сто или столицу. Везивање за Детињце, Материце и Оце, има вишеструку симболику.