Срећни празници! Данас је Божић, најрадоснији хришћански празник

Божић је, уз Ускрс, један од два највећа хришћанска празника. Божић је дан када се слави рођење Христово, и када је дух малог Исуса свеприсутан међу људима, доносећи им мир и праштање. Сам Божић је тродневни празник, а ако рачунамо и Бадњи дан, којим се завршава зимски четрдесетодневни пост, онда је то четвородневна светковина окренута првенствено дому и породици. У нашем народу прослављање овог празника је усклађени спој црквених, литургијских, и фолклорних обичаја. Божић је празник целе породице и зато се очекује да она током празнићних дана буде на окупу.

Божић, 7. јануар, започиње уношењем неначете воде, дочекивањем положајника, одласком у цркву на службу и причест, те првим мрсним доручком.

Дуг је списак народних обичаја који красе Божићне празнике, од ломљења погаче, па до игара које симулирају тобожње вијање Божића. Први дан Божића је дан радости рађања, обнављања живота, док се други дан проводи у свечаном, тихом домаћем расположењу, а у црквама служи Литургија захвалности Богородици.

Дан рођења Христовог остао је у нашем народу првенствено празник породице и породичног домаћинства. Сигурно да су ново време и савремени услови градског живота сузили многе древне божићне обичаје, сводећи их углавном на уношење бадњака, купљеног на пијаци, на божићни колач, свећу, печеницу и вино.

На овај празник, учи црква, мисли се на свој род и на род људски, посебно на породицу и најближе претке. Божићем се заклиње, тога дана се сви ратови прекидају милосрђем које прописује вера хришћанска.

Људи се поздрављају речима: "Христос се роди!" и отпоздрављају: "Ваистину се роди!" Ваља напоменути да се овако поздравља од Божића до Богојављења.

Божић се празнује три дана. Првог дана ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и пуца се из пушака и прангија. Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело, и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију. По повратку из цркве, укућани се међусобно љубе честитајући једни другима празник.

Још пре изласка сунца на Божић одлазило се на извор или бунар по такозвану неначету воду. Од те воде, којој су се приписивала магијска својства, прво се одливало за мешење чеснице, затим за умивање укућана, а потом су наливана и сва јела за божићни ручак. У народу се веровало да неначета вода има и исцелитељску моћ. Неначетом водом треба окупати децу, као заштиту од урока.