У 2011. живећемо горе него ове године

Наредна година ће, према свим економским показатељима и мишљењу великог броја економиста, бити прави наследник свих тешкоћа које смо имали и у години на измаку.

Републички завод за развој (РЗР) изван страначко-политичких калкулисања помно и озбиљно прати економску стварност и могуће трендове. Њихове анализе тачно маркирају основне ризике у 2011. години.

- На макроекономском плану то су висока незапосленост, висок дефицит текућих обавеза државе, велики јавни дуг који је достигао 38,1 одсто бруто друштвеног производа и свакако инфлација. Такође, задуженост и неликвидност привреде је велика, а једна трећина фирми у Србији је у блокади дуже од три године и све то неће нестати ни догодине - каже Едвард Јакопин, директор РЗР, уз напомену да све то “може да изазове социјалне проблеме и оријентацију Владе на остваривање краткорочних популистичких циљева и успорено спровођење реформе јавног сектора”.

У сагледавању наших макроекономских приоритета један од чланова Националне алијансе за локални економски развој Владан Живановић, генерални директор компаније “Мајкрософт” у Србији, има јасан став.

- Прво, потребно је одржати континуитет агресивног усклађивања са ЕУ. Друго, стабилност домаће валуте је веома битна и очекујемо да држава настави да чини напоре у том правцу. Треће, одрживост буџета и инвестирање државе у даље развојне и инфраструктурне пројекте је фактор који ће омогућити и привреди да се лакше и брже опорави уз бољу слику о нама у свету - наводи Живановић.

У новембарском извештају „Ден и Бредстрит“, једна од најпознатијих агенција за утврђивање рејтинга, задржала је за Србију рејтинг ДБ4д, што значи да имамо умерен ризик пословања. Да би та оцена остала, а то је важно због прилива капитала споља, ваља штошта урадити на домаћој сцени. Питање курса пре свега. За девет месеци ове године због раста евра пословне банке на основу својих обавеза према привреди и становништву оствариле су негативне курсне разлике у висини од чак 88 милијарди динара. Отуда је, поред промене структуре привреде и стварања услова за стални раст извоза, свеж инвестициони капитал наша насушна потреба.

- Наша пореска политика одговара само шпекулативним инвеститорима који раде по систему „уђи, изађи и готово“, исисавајући капитал из наше привреде. Ретки су институционални инвеститори који су дошли са идејом да овде остану, остварују профит и реинвестирају га у нашој земљи. Додатне проблеме ствара и систем селективног субвенционисања отварања радних места, што неке инвеститоре ставља у повољнији положај - процењује Махмут Бушатлија, консултант за страна улагања.

Домаћи извори капитала и кредита су неповољни и у суштини краткорочни и тешко да ће се у наредних дванаест месеци то битно побољшати. Знају то и привредници и банкари, зна то и држава која не сме да чека са реформама, оцењује Горан Питић, некадашњи министар и садашњи први човек „Сосијете женерал банке“.

- Година 2011. биће још једна година великих изазова. Неизвесност је и на светском тржишту, од којег у великој мери зависи и пословање српске привреде. Највећи ризик пред нама је квалитет спровођења реформи, али и карактер новог изборног циклуса. Ипак, постоје фактори који ће позитивно деловати на кредитни ризик Србије у току 2011. године, као на пример наставак успешне сарадње са ММФ-ом, убрзана сарадња и приближавање ЕУ, наставак благог економског раста који је и те како значајан - каже Питић.

Као посебан парадокс који омета здравије пословање привреде, а не тражи неке посебне напоре осим ангажованости и упорности министарстава, јесте ситуација са прописима. Рок за спровођење свеобухватне реформе прописа истекао је 30. јуна ове године.

- Од укупно 214 препорука за унапређење правног оквира које је усвојила Влада Републике Србије, до данас је према јавно доступним подацима спроведена свега 31 - прецизира Виолета Јовановић, извршни директор НАЛЕД-а.

Сви са којима је „Блиц“ разговарао сложни су да је одговорност за економско стање на политичким елитама, уз честу опаску да предизборна година може успорити неопходне реформе.

Извор: РЗР Износи су у милијардама евра, а однос у процентима

Шта треба да урадимо

- Структурне реформе нису довршене
- Јасно разграничење улоге политике и улоге економије
- Административна реформа
- мањење бирократског апарата
- Стварање ефикасне правне државе јер је 46 одсто прописа из области привреде из времена СФРЈ
- Реформа система образовања јер не постоји озбиљно предузетничко образовање
- Промена система вредности и застарелих садржаја и метода рада
- Оперативни план дугорочних инвестиција и улагања у развој
- Потреба дефинисања конкретних државних и привредних приоритета

Извор: Резултати истраживања УПС