U 2011. živećemo gore nego ove godine

Naredna godina će, prema svim ekonomskim pokazateljima i mišljenju velikog broja ekonomista, biti pravi naslednik svih teškoća koje smo imali i u godini na izmaku.

Republički zavod za razvoj (RZR) izvan stranačko-političkih kalkulisanja pomno i ozbiljno prati ekonomsku stvarnost i moguće trendove. Njihove analize tačno markiraju osnovne rizike u 2011. godini.

- Na makroekonomskom planu to su visoka nezaposlenost, visok deficit tekućih obaveza države, veliki javni dug koji je dostigao 38,1 odsto bruto društvenog proizvoda i svakako inflacija. Takođe, zaduženost i nelikvidnost privrede je velika, a jedna trećina firmi u Srbiji je u blokadi duže od tri godine i sve to neće nestati ni dogodine - kaže Edvard Jakopin, direktor RZR, uz napomenu da sve to “može da izazove socijalne probleme i orijentaciju Vlade na ostvarivanje kratkoročnih populističkih ciljeva i usporeno sprovođenje reforme javnog sektora”.

U sagledavanju naših makroekonomskih prioriteta jedan od članova Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj Vladan Živanović, generalni direktor kompanije “Majkrosoft” u Srbiji, ima jasan stav.

- Prvo, potrebno je održati kontinuitet agresivnog usklađivanja sa EU. Drugo, stabilnost domaće valute je veoma bitna i očekujemo da država nastavi da čini napore u tom pravcu. Treće, održivost budžeta i investiranje države u dalje razvojne i infrastrukturne projekte je faktor koji će omogućiti i privredi da se lakše i brže oporavi uz bolju sliku o nama u svetu - navodi Živanović.

U novembarskom izveštaju „Den i Bredstrit“, jedna od najpoznatijih agencija za utvrđivanje rejtinga, zadržala je za Srbiju rejting DB4d, što znači da imamo umeren rizik poslovanja. Da bi ta ocena ostala, a to je važno zbog priliva kapitala spolja, valja štošta uraditi na domaćoj sceni. Pitanje kursa pre svega. Za devet meseci ove godine zbog rasta evra poslovne banke na osnovu svojih obaveza prema privredi i stanovništvu ostvarile su negativne kursne razlike u visini od čak 88 milijardi dinara. Otuda je, pored promene strukture privrede i stvaranja uslova za stalni rast izvoza, svež investicioni kapital naša nasušna potreba.

- Naša poreska politika odgovara samo špekulativnim investitorima koji rade po sistemu „uđi, izađi i gotovo“, isisavajući kapital iz naše privrede. Retki su institucionalni investitori koji su došli sa idejom da ovde ostanu, ostvaruju profit i reinvestiraju ga u našoj zemlji. Dodatne probleme stvara i sistem selektivnog subvencionisanja otvaranja radnih mesta, što neke investitore stavlja u povoljniji položaj - procenjuje Mahmut Bušatlija, konsultant za strana ulaganja.

Domaći izvori kapitala i kredita su nepovoljni i u suštini kratkoročni i teško da će se u narednih dvanaest meseci to bitno poboljšati. Znaju to i privrednici i bankari, zna to i država koja ne sme da čeka sa reformama, ocenjuje Goran Pitić, nekadašnji ministar i sadašnji prvi čovek „Sosijete ženeral banke“.

- Godina 2011. biće još jedna godina velikih izazova. Neizvesnost je i na svetskom tržištu, od kojeg u velikoj meri zavisi i poslovanje srpske privrede. Najveći rizik pred nama je kvalitet sprovođenja reformi, ali i karakter novog izbornog ciklusa. Ipak, postoje faktori koji će pozitivno delovati na kreditni rizik Srbije u toku 2011. godine, kao na primer nastavak uspešne saradnje sa MMF-om, ubrzana saradnja i približavanje EU, nastavak blagog ekonomskog rasta koji je i te kako značajan - kaže Pitić.

Kao poseban paradoks koji ometa zdravije poslovanje privrede, a ne traži neke posebne napore osim angažovanosti i upornosti ministarstava, jeste situacija sa propisima. Rok za sprovođenje sveobuhvatne reforme propisa istekao je 30. juna ove godine.

- Od ukupno 214 preporuka za unapređenje pravnog okvira koje je usvojila Vlada Republike Srbije, do danas je prema javno dostupnim podacima sprovedena svega 31 - precizira Violeta Jovanović, izvršni direktor NALED-a.

Svi sa kojima je „Blic“ razgovarao složni su da je odgovornost za ekonomsko stanje na političkim elitama, uz čestu opasku da predizborna godina može usporiti neophodne reforme.

Izvor: RZR Iznosi su u milijardama evra, a odnos u procentima

Šta treba da uradimo

- Strukturne reforme nisu dovršene
- Jasno razgraničenje uloge politike i uloge ekonomije
- Administrativna reforma
- manjenje birokratskog aparata
- Stvaranje efikasne pravne države jer je 46 odsto propisa iz oblasti privrede iz vremena SFRJ
- Reforma sistema obrazovanja jer ne postoji ozbiljno preduzetničko obrazovanje
- Promena sistema vrednosti i zastarelih sadržaja i metoda rada
- Operativni plan dugoročnih investicija i ulaganja u razvoj
- Potreba definisanja konkretnih državnih i privrednih prioriteta

Izvor: Rezultati istraživanja UPS