Ruska neiskrenost - ne žele da prodaju NIS

Finansijski analitičar Vladan Pavlović rekao je za RTS da potencijalni kupac NIS-a iz Emirata i ne postoji, odnosno veruje da će rafinerija uskoro prestati da radi. S druge strane, veruje da će naftnih derivata biti i u narednim mesecima, zahvaljujući pojačanom uvozu.

PREDSTAVLjANjE AMERIČKOG MIROVNOG PLANA ZA UKRAJINU MENjA SITUACIJU

Govoreći o potencijalnim pregovorima između Rusije i eventualnih kupaca Naftne industrije Srbije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, finansijski analitičar Vladan Pavlović smatra da nikakvih pregovora uopšte i nema.

„Pođimo od toga kako su se ove vesti pojavljivale jedna za drugom. Prvo se u igru navodno uključio ADNOC i Abu Dabi. Ko prati globalne finansijske tokove zna da je Abu Dabi novi globalni centar ruskog kapitala preko kojeg se obavljaju sve međunarodne transakcije. Rusija je verovatno pokušala sama sebi da proda NIS preko ruskog entiteta koji je tamo osnovan. To neće proći ispod radara OFAK-a (Kancelariji za kontrolu stranih sredstava). Zato je Srbija zaobiđena u transakciji i ne nudi joj se pravo preče kupovine. Rusi uopšte nemaju nameru da prodaju NIS. Ne očekujem dobijanje dozvole od OFAK-a“, kaže Pavlović.

Tvrdi da zvanična Moskva nema nikakvog interesa da žuri sa prodajom NIS-a, niti da kompaniju uopšte prodaje.

„Od sinoć postoji novi mirovni plan Sjedinjenih Američkih Država za Ukrajinu, gde faktički Vašington, Kijev i Evropska unija priznaju mnogo toga što ide u korist Rusije. Stoga sam ubeđen da nema ni govora o prodaji i da će uskoro biti saopšteno da licenca nije dobijena. Tako tumačim i vanredne sastanke vlade – verovatno se razgovara sa udruženjima naftnih kompanija na tome da se vidi kako da se uveze još više derivata, a da će se ovo pitanje NIS-a rešavati kada se Rusiji budu ukinule sankcije. Najveća je šteta što rafinerija u Pančevu za to vreme neće raditi, uključujući i Petrohemiju“, ukazuje sagovornik Jutarnjeg programa Radio-televizije Srbije.

NIKO NEĆE KUPITI NIS BEZ GARANCIJE DA ĆE SANKCIJE BITI UKINUTE NAKON PRODAJE

Pavlović ističe da je problem u tome što nijedna banka ne želi da sarađuje sa kompanijom koja je pod američkom sankcijama zbog bojazni od sekundarnih sankcija, što je u formi upozorenja već predočeno i Narodnoj banci Srbije.

„Nijedan ozbiljan fond i kompanija neće kupovati takvu kompaniju dok ne dobije garanciju da sankcije neće važiti posle prodaje. Mi takve garancije Amerike još uvek nemamo. Zašto bi iko ulagao u tako rizičnu investiciju. S druge strane, ako Vašington zaista bude tražio da novac od eventualne prodaje NIS-a zaista ostane zamrznut sve do kraja sankcija, onda Rusija neće pristati na prodaju“, objašnjava Pavlović.

Naglašava da se jedino Beogradu žuri u ovoj situaciji, ali podvlači da ne vidi ekonomsku logiku prema kojoj bi Rusija prodala NIS.

„Ako žele da izvuku najveću cenu, pristali bi da NIS prodaju Srbiji. Uostalom, postoji pravo preče kupovine koje očigledno niko ne poštuje. Neko je pogrešno razumeo namere Kremlja – oni nemaju interes da prodaju kompaniju. Da je bilo kakava namera postojala, do sada je bilo mnogo šansi da se tako nešto sprovede“, navodi sagovornik.

REZERVE ĆE IZDRŽATI NAREDNA 2-3 MESECA

Pavlović kaže da Srbija već uvozi oko 30 odsto naftnih derivata i da je moguće da se povećaju količine od istih dobavljača u narednom periodu.

„Udruženja naftnih derivata moraju da znaju tačne količine. Ako rafinerija prestane da radi, a ja mislim da će se to dogoditi, faliće nam oko 140.000 tona – što je oko 3.500 cisterni ili 160 cisterni više na dnevnom nivou“, objašnjava finansijski analitičar.

Tvrdi da Srbija ima i određene rezerve sa kojima bi mogla da izdrži još dva ili tri meseca.

„U tom smislu, imaćemo dovoljno derivata, samo ćemo uvoziti. Imate i zemlje u okruženju koje nemaju rafinerije, pa imaju naftnih derivata i ti derivati su jeftiniji nekoliko puta nego kod nas“, zaključuje Pavlović u razgovoru za Radio-televiziju Srbije.

Mišljenje Narodne banke Srbije o rizicima

Narodna banka razmotrila je dva moguća pravca razvoja događaja: osnovni scenario, koji podrazumeva brzo pronalaženje rešenja, i alternativni, koji modelira posledice mogućih ograničenja u proizvodnji i izvozu zbog sankcija, piše Nedeljnik.
 
Alternativni scenario i mogući rizici
 
Međutim, NBS je pripremila i alternativni scenario koji analizira posledice ukoliko se ne pronađe prihvatljivo rešenje.
 
Ovaj scenario ukazuje na rizik da bi privredni rast u 2026. godini mogao biti niži od projektovanog. Glavni problem leži u tome što je, kako je navedeno u analizi centralne banke, "stupanjem na snagu sankcija onemogućen uvoz sirove nafte putem naftovoda Janaf", što bi, u slučaju dužeg prekida, imalo direktne posledice.
 
U izveštaju se ističe da bi se takav ishod "odrazio na aktivnost u prerađivačkoj industriji, s obzirom na to naftna industrija čini značajan deo prerađivačke industrije (oko sedam odsto)".
 
Negativni efekti prelili bi se na ukupan privredni rast i spoljnotrgovinski bilans. U tom slučaju, zbog ograničenja u proizvodnji i izvozu, rast BDP-a u 2026. godini bio niži nego u osnovnom scenariju i iznosio tri odsto, to bi se odrazilo i na deficit tekućeg računa platnog bilansa, koji bi u tom slučaju iznosio preko šest odsto BDP-a".
 
Posledice po inflaciju
 
U alternativnom scenariju, posledice bi se osetile i na nivou cena, a potreba da se nedostatak domaće proizvodnje nadomesti uvozom derivata dovela bi do viših troškova.
 
U izveštaju se procenjuje da bi se "povećan uvoz naftnih derivata, uz rast proizvođačke cene po osnovu većih logističkih troškova, verovatno odrazio na nešto višu inflaciju nego u osnovnom scenariju".
 
Prema računici NBS, "ako bi se cena goriva povećala za 10 odsto, to bi za posledicu imalo direktan efekat na višu inflaciju za oko 0,6 procentnih poena nego u osnovnom scenariju". Nedeljnik podseća da se u osnovnom inflacija kreće oko četiri odsto, što znači da bi u alternativnom scenariju porasla na 4,6 odsto.
 
Ipak, izveštaj ukazuje i na faktore koji bi mogli ublažiti ovaj udar.
 
Smanjena privredna aktivnost značila bi i manji raspoloživi dohodak, što bi delimično kompenzovalo inflatorne pritiske kroz smanjenje tražnje. Zbog toga se procenjuje da bi konačan efekat iznosio oko 0,5 procentnih poena. Kao dodatna olakšavajuća okolnost navodi se da je "moguće i ublažavanje ovih efekata, s obzirom na to da država može privremeno da smanji akcize na gorivo", što je praksa koja je već primenjivana u prošlosti.