Витас: Осам јефтиних трикова Јоргованке Табаковић

Порука је увек иста. Створена је „стабилност која траје“, а економско благостање само што није покуцало на свачија врата, преноси лист Данас.

Међутим, када се слој по слој уклони политички шминкерски лак са ових бројева, остаје сурова истина. Свака од наводних „победа“ почива на методолошким манипулацијама, кратком памћењу и свесном прећуткивању онога што статистика увек прећуткује. Такав јој је карактер. Статистици, а и гувернерки. Да размонтирамо саопштење, број по број.

1. Трик са бројем 2,7%, како сакрити 4,6%

Тврдња НБС: „Инфлација у Србији, која је крајем 2012. године износила 12,2 одсто, спуштена је на 2,7 одсто, што је у оквиру граница циља.“

Поредити данашњи индекс са пиком из кризне 2012. године представља класичну методолошку подвалу која служи стварању политичког контраста: „пре нас је био потоп, сада је рај“. Али много важнија обмана јесте сам податак од 2,7%.

Та цифра је само међугодишња укупна инфлација за јуни. У њој су тренутно садржани сезонски падови цена сировог воћа и поврћа са пијаца услед добре пољопривредне сезоне, као и промене цена горива. Оно о чему централна банка саопштењем мудро ћути јесте базна инфлација, индекс који искључује сезонску храну и енергију, дакле онај део поскупљења који се не топи са првом бољом бербом. А тај показатељ у мају је износио 4,5%, у јуну убрзао на 4,6%, дакле већ више од горње границе НБС-овог сопственог циља од 4,5%.

Поред тога, прича о 2,7% замагљује да је у претходних пет година кумулативна инфлација у Србији прешла 43%, а храна поскупела за преко 65%. Данашњих 2,7% не значи да су се цене вратиле уназад. То само значи да расту спорије, али на већ драстично надувану и неподношљиву основицу.

2. Трик од 30 милијарди: Задужи се у еврима, па прогласи рекордне резерве

Тврдња НБС: „Бруто девизне резерве повећане су три пута, на 30,5 милијарди евра, док су нето резерве скочиле скоро пет пута, са 5,5 на 26 милијарди евра.“

Славодобитно саопштење о 30,5 милијарди евра звучи моћно само док не поставите просто питање: одакле су те девизе дошле? Да ли смо тај новац зарадили тако што је наша индустрија извезла више него што је увезла? Наравно да нисмо. Србија годинама обара рекорде у спољнотрговинском дефициту.

Те милијарде на рачунима НБС-а нису проистекле из привредне снаге, већ пре свега из експлозије јавног дуга. Крајем јуна 2012. јавни дуг је износио 15,2 милијарде евра. На данашњи дан (13.08.2026.) достигао је 41,86 милијарди евра (сајт Управе за јавни дуг). Раст од преко 26 милијарди евра десио се у истом периоду у коме су „рекордне резерве“ настале. Када се држава у иностранству задужи за нове милијарде евра или прода евро-обвезнице, тај девизни новац легне на рачун НБС и статистичари га одмах прекрсте у „рекордне девизне резерве“.

Поред тога, велики део бруто резерви уопште не припада држави. То су обавезне девизне резерве комерцијалних банака. То потврђује и сама НБС методологија: нето резерве се добијају тако што се од бруто износа одузимају „девизна средства банака по основу обавезне резерве“, дакле туђ новац укњижен као наш. Новац узет на кредит, туђи депозити и цена злата на берзи у Лондону продају нам се као доказ домаћег економског чуда.

3. Трик од 109 одсто: Када статистичка корпа држи породицу на дијети

Тврдња НБС: „Покривеност просечне потрошачке корпе просечном зарадом достигла је 109 одсто (наспрам 66 одсто у 2013), а минималне корпе минималцем 113 одсто.“

Ово је можда и најдрскија статистичка конструкција у целом саопштењу. Звучи као да нам плата претиче трошкове и да нам остаје новца за штедњу.

Квака је у томе што је званична просечна потрошачка корпа скројена тако да у њој трочлана породица живи на статистичкој дијети. По подацима Министарства трговине у тој корпи је предвиђено свега 233 грама јунетине по особи месечно. У њој нема места за реалне тржишне кирије или стамбене кредите, приватно лечење или било какав пристојан живот.

Други део обмане лежи у поређењу са просечном платом. Просечна нето зарада у мају 2026. износила је 118.398 динара, али медијална, она коју прима тачно половина запослених, је била свега 93.277 динара, око 21% мање. Када би се НБС-ова покривеност корпе рачунала према медијалној, а не просечној плати, бројка од 109% би се осетно истопила, а рачуница би показала да типичан запослени у Србији не покрива ионако вештачки скресану корпу.

4. Трик са каматним стопама: Сакривање трогодишњег скока рата кредита

Тврдња НБС: „Каматне стопе на нове динарске кредите становништву и привреди данас су за 12,1 односно 9,3 процентна поена ниже него у мају 2013. године.“

Гувернерка свесно бира мај 2013. године, период када су динарске камате биле на историјском врхунцу услед кризе, нестабилности и двоцифрене инфлације. Две су ту скривалице.

Прво, глобални тренд нултих и ниских каматних стопа који је годинама диктирала Европска централна банка приписан је „домаћим заслугама“. Друго и много важније, поређењем са давном 2013. годином свесно се сакрива горка реалност из последње три до четири године и бројке то потврђују експлицитно. Просечна камата на евро-индексиране стамбене кредите скочила је са 2,66% у априлу 2022. на 6,29% у априлу 2023, дакле више него дупло за само годину дана. Код динарских готовинских кредита раст је био сличан, са 9,24% на 14,26%. Извор ових података је сама НБС. Струка је већ тада процењивала да месечне рате појединих дужника могу скочити и до 100%.

Свако ко данас отплаћује кеш или стамбени кредит добро зна да су му месечне рате скочиле драстично. Прича о „појефтињењу кредита за 12 процентних поена“ важи само у саопштењима и у несувислом поређењу са 2013. годином, док на банкарском изводу за последње три године стоји сасвим супротна прича.

5. Трик са „враћених“ 8,5 милијарди: Туђи новац у функцији сопствене промоције

Тврдња НБС: „Мерама заштите корисника финансијских услуга грађанима је враћено или уштеђено преко 8,5 милијарди динара (по основу камата, накнада и отписаног дуга неактивних рачуна).“

Хвалити се да сте грађанима „вратили 8,5 милијарди динара од банака“ представља врхунац цинизма. Сама НБС у саопштењу разлаже структуру: 5,12 милијарде динара по основу једнострано повећаних камата, 2,94 милијарде отписаног дуга по неактивним рачунима и још 420 милиона по основу притужби. Ниједна од те три ставке није поклон гувернерке. Све су то признања да су банке годинама незаконито наплаћивале новац грађанима пред носом централне банке.

Оно што саопштење не помиње јесте размера притиска који је до тога довео. У српским судовима се у једном тренутку водило између 220.000 и 250.000 поступака грађана против банака, по разним основима. НБС је реаговала и посредовала у поравнањима тек када је притисак судских пресуда постао превелик за банкарски сектор, а онда је тај износ прекрстила у своју „заслугу за заштиту потрошача“, а стварност говори да се радило заштити банака и њиховој уштеди на судским трошковима, јер би грађани добили огромну већину спорова.

Слично важи и за отпис 2,94 милијарде динара неактивних рачуна. Банке су годинама нагомилавале фиктивне дугове на угашеним ђачким и студентским рачунима које никада нису могле наплатити. Отпис тих ненаплативих, фиктивних задужења у саопштењу се продаје као „уштеда створена за грађане“.

6. Трик са инвестиционим рејтингом: Податак за повериоце, а не за грађане

Тврдња НБС: „Србија је кредитни рејтинг инвестиционог ранга добила од агенције Стандард & Поор’с и очувала га упркос геополитичким тензијама.“

Инвестициони рејтинг се у јавности продаје као крунски доказ да смо постали „економска сила“. Али међународне рејтинг агенције по својој дефиницији и методологији не оцењују да ли грађани живе добро, колика је куповна моћ или каква је базна инфлација. Оне оцењују искључиво вероватноћу да ће држава редовно враћати позајмљени новац страним инвеститорима и банкама.

Пошто држава редовно отплаћује дугове тако што се изнова задужује, и пошто кроз инфлаторни ПДВ пуни буџет на терет потрошача, агенције стављају ознаку „сигурног платише“. Инвестициони рејтинг је гаранција за иностране кредиторе да ће извући свој новац, а не доказ да је живот у Србији појефтинио. Медаља је додељена држави, али рачун за њено одржавање и даље плаћају грађани кроз скуп новац и високе цене.

7. Трик са штедњом: Пореска привилегија представљена као поверење у динар

Тврдња НБС: „Динарска штедња увећана је тринаест пута на 240 милијарди динара, док је девизна на 17 милијарди евра, а учешће динара први пут је прешло 10 одсто.“

Раст од „13 пута“ добијен је искључиво зато што се кренуло са историјског дна од пре 14 година, када у динарима готово нико није штедео. Када кренете са нуле, сваки мали раст статистички изгледа као бум.

Међутим, податак да је динарска штедња тек сада „прешла 10 одсто“ обзнањује супротну, поражавајућу истину да грађани Србије и даље око 90 одсто своје имовине чувају у еврима. Суштинско поверење у динар као дугорочну валуту чувања вредности и даље не постоји.

Раст динарских улога такође није чист производ поверења. Великим делом је последица директне пореске привилегије коју је прописала сама држава да се на камату од динарске штедње не плаћа порез, док се на камату од девизне штедње наплаћује 15% пореза.

И док се саопштење хвали статистиком штедње, прећуткује се оно што је јавно мерљиво и много непријатније. Гини коефицијент неједнакости дохотка у Србији износио је 31,9 у 2024. години (РЗС). Изнад је просека ЕУ од 29,4, а и даље међу највишим у Европи. Према Еуростатовим СИЛЦ подацима 20% најбогатијих грађана Србије има 5,6 пута већи доходак од 20% најсиромашнијих што надмашује просек ЕУ (4,7). Иза рекорда у штедњи стоји, дакле, једна од најнеједнакијих расподела дохотка на континенту (осим Северне Македоније, Бугарске и Турске), а не опште подигнути стандард.

8. Трик са лошим кредитима (НПЛ): Чишћење биланса уместо оздрављења дужника

Тврдња НБС: „Банкарски сектор је стабилан, а учешће проблематичних кредита (НПЛ) спуштено је са око 20 одсто на свега два процента.“

Просечни читалац под овим податком могао би да разуме да грађани и привреда данас без проблема враћају дугове. То је обмана, и то обмана коју је НБС сама, у сопственим стратешким документима, објаснила сасвим другачије.

Пад НПЛ показатеља резултат је пре свега НБС-ове „Стратегије за решавање проблематичних кредита“ из 2015. и „Одлуке о рачуноводственом отпису билансне активе“ из 2018. године, односно два инструмента чији су доминантни канали, по сопственом признању централне банке, били отпис и уступање (продаја) потраживања, а не наплата од дужника. Као резултат, портфолио проблематичних кредита пао је са око 400 милијарди на око 100 милијарди динара, али банке притом задржавају право да та потраживања и даље утуже или продају агенцијама за наплату. Према подацима Удружења банака Србије, тако отписаних потраживања пред крај 2023. било је у вредности од 9,5 милијарди евра, од чега су највећи део (92%) чинили кредити правних лица.

Проблематични дугови, другим речима, нису нестали из живота дужника, само су избрисани из извештаја НБС-а и пребачени у руке агенција за утеривање дуга, како би банкарски биланси за саопштења изгледали савршено и чисто.

Епилог

Математика у саопштењима Народне банке Србије израчунала је рекордне резерве, пад инфлације на 2,7%, покривеност корпе од 109% и инвестициони рејтинг. Али када се завеса саопштења спусти и грађани стану испред касе у продавници, статистичка магија престаје. Тамо се не плаћа новцем из саопштења, већ новчаником у ком је, упркос свим „рекордима“, из дана у дан све мање реалне вредности.

Аутор је дипломирани економиста у пензији и одборник Зелено-левог фронта у Скупштини градске општине Чукарица