Vitas: Osam jeftinih trikova Jorgovanke Tabaković

Poruka je uvek ista. Stvorena je „stabilnost koja traje“, a ekonomsko blagostanje samo što nije pokucalo na svačija vrata, prenosi list Danas.

Međutim, kada se sloj po sloj ukloni politički šminkerski lak sa ovih brojeva, ostaje surova istina. Svaka od navodnih „pobeda“ počiva na metodološkim manipulacijama, kratkom pamćenju i svesnom prećutkivanju onoga što statistika uvek prećutkuje. Takav joj je karakter. Statistici, a i guvernerki. Da razmontiramo saopštenje, broj po broj.

1. Trik sa brojem 2,7%, kako sakriti 4,6%

Tvrdnja NBS: „Inflacija u Srbiji, koja je krajem 2012. godine iznosila 12,2 odsto, spuštena je na 2,7 odsto, što je u okviru granica cilja.“

Porediti današnji indeks sa pikom iz krizne 2012. godine predstavlja klasičnu metodološku podvalu koja služi stvaranju političkog kontrasta: „pre nas je bio potop, sada je raj“. Ali mnogo važnija obmana jeste sam podatak od 2,7%.

Ta cifra je samo međugodišnja ukupna inflacija za juni. U njoj su trenutno sadržani sezonski padovi cena sirovog voća i povrća sa pijaca usled dobre poljoprivredne sezone, kao i promene cena goriva. Ono o čemu centralna banka saopštenjem mudro ćuti jeste bazna inflacija, indeks koji isključuje sezonsku hranu i energiju, dakle onaj deo poskupljenja koji se ne topi sa prvom boljom berbom. A taj pokazatelj u maju je iznosio 4,5%, u junu ubrzao na 4,6%, dakle već više od gornje granice NBS-ovog sopstvenog cilja od 4,5%.

Pored toga, priča o 2,7% zamagljuje da je u prethodnih pet godina kumulativna inflacija u Srbiji prešla 43%, a hrana poskupela za preko 65%. Današnjih 2,7% ne znači da su se cene vratile unazad. To samo znači da rastu sporije, ali na već drastično naduvanu i nepodnošljivu osnovicu.

2. Trik od 30 milijardi: Zaduži se u evrima, pa proglasi rekordne rezerve

Tvrdnja NBS: „Bruto devizne rezerve povećane su tri puta, na 30,5 milijardi evra, dok su neto rezerve skočile skoro pet puta, sa 5,5 na 26 milijardi evra.“

Slavodobitno saopštenje o 30,5 milijardi evra zvuči moćno samo dok ne postavite prosto pitanje: odakle su te devize došle? Da li smo taj novac zaradili tako što je naša industrija izvezla više nego što je uvezla? Naravno da nismo. Srbija godinama obara rekorde u spoljnotrgovinskom deficitu.

Te milijarde na računima NBS-a nisu proistekle iz privredne snage, već pre svega iz eksplozije javnog duga. Krajem juna 2012. javni dug je iznosio 15,2 milijarde evra. Na današnji dan (13.08.2026.) dostigao je 41,86 milijardi evra (sajt Uprave za javni dug). Rast od preko 26 milijardi evra desio se u istom periodu u kome su „rekordne rezerve“ nastale. Kada se država u inostranstvu zaduži za nove milijarde evra ili proda evro-obveznice, taj devizni novac legne na račun NBS i statističari ga odmah prekrste u „rekordne devizne rezerve“.

Pored toga, veliki deo bruto rezervi uopšte ne pripada državi. To su obavezne devizne rezerve komercijalnih banaka. To potvrđuje i sama NBS metodologija: neto rezerve se dobijaju tako što se od bruto iznosa oduzimaju „devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve“, dakle tuđ novac uknjižen kao naš. Novac uzet na kredit, tuđi depoziti i cena zlata na berzi u Londonu prodaju nam se kao dokaz domaćeg ekonomskog čuda.

3. Trik od 109 odsto: Kada statistička korpa drži porodicu na dijeti

Tvrdnja NBS: „Pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom dostigla je 109 odsto (naspram 66 odsto u 2013), a minimalne korpe minimalcem 113 odsto.“

Ovo je možda i najdrskija statistička konstrukcija u celom saopštenju. Zvuči kao da nam plata pretiče troškove i da nam ostaje novca za štednju.

Kvaka je u tome što je zvanična prosečna potrošačka korpa skrojena tako da u njoj tročlana porodica živi na statističkoj dijeti. Po podacima Ministarstva trgovine u toj korpi je predviđeno svega 233 grama junetine po osobi mesečno. U njoj nema mesta za realne tržišne kirije ili stambene kredite, privatno lečenje ili bilo kakav pristojan život.

Drugi deo obmane leži u poređenju sa prosečnom platom. Prosečna neto zarada u maju 2026. iznosila je 118.398 dinara, ali medijalna, ona koju prima tačno polovina zaposlenih, je bila svega 93.277 dinara, oko 21% manje. Kada bi se NBS-ova pokrivenost korpe računala prema medijalnoj, a ne prosečnoj plati, brojka od 109% bi se osetno istopila, a računica bi pokazala da tipičan zaposleni u Srbiji ne pokriva ionako veštački skresanu korpu.

4. Trik sa kamatnim stopama: Sakrivanje trogodišnjeg skoka rata kredita

Tvrdnja NBS: „Kamatne stope na nove dinarske kredite stanovništvu i privredi danas su za 12,1 odnosno 9,3 procentna poena niže nego u maju 2013. godine.“

Guvernerka svesno bira maj 2013. godine, period kada su dinarske kamate bile na istorijskom vrhuncu usled krize, nestabilnosti i dvocifrene inflacije. Dve su tu skrivalice.

Prvo, globalni trend nultih i niskih kamatnih stopa koji je godinama diktirala Evropska centralna banka pripisan je „domaćim zaslugama“. Drugo i mnogo važnije, poređenjem sa davnom 2013. godinom svesno se sakriva gorka realnost iz poslednje tri do četiri godine i brojke to potvrđuju eksplicitno. Prosečna kamata na evro-indeksirane stambene kredite skočila je sa 2,66% u aprilu 2022. na 6,29% u aprilu 2023, dakle više nego duplo za samo godinu dana. Kod dinarskih gotovinskih kredita rast je bio sličan, sa 9,24% na 14,26%. Izvor ovih podataka je sama NBS. Struka je već tada procenjivala da mesečne rate pojedinih dužnika mogu skočiti i do 100%.

Svako ko danas otplaćuje keš ili stambeni kredit dobro zna da su mu mesečne rate skočile drastično. Priča o „pojeftinjenju kredita za 12 procentnih poena“ važi samo u saopštenjima i u nesuvislom poređenju sa 2013. godinom, dok na bankarskom izvodu za poslednje tri godine stoji sasvim suprotna priča.

5. Trik sa „vraćenih“ 8,5 milijardi: Tuđi novac u funkciji sopstvene promocije

Tvrdnja NBS: „Merama zaštite korisnika finansijskih usluga građanima je vraćeno ili ušteđeno preko 8,5 milijardi dinara (po osnovu kamata, naknada i otpisanog duga neaktivnih računa).“

Hvaliti se da ste građanima „vratili 8,5 milijardi dinara od banaka“ predstavlja vrhunac cinizma. Sama NBS u saopštenju razlaže strukturu: 5,12 milijarde dinara po osnovu jednostrano povećanih kamata, 2,94 milijarde otpisanog duga po neaktivnim računima i još 420 miliona po osnovu pritužbi. Nijedna od te tri stavke nije poklon guvernerke. Sve su to priznanja da su banke godinama nezakonito naplaćivale novac građanima pred nosom centralne banke.

Ono što saopštenje ne pominje jeste razmera pritiska koji je do toga doveo. U srpskim sudovima se u jednom trenutku vodilo između 220.000 i 250.000 postupaka građana protiv banaka, po raznim osnovima. NBS je reagovala i posredovala u poravnanjima tek kada je pritisak sudskih presuda postao prevelik za bankarski sektor, a onda je taj iznos prekrstila u svoju „zaslugu za zaštitu potrošača“, a stvarnost govori da se radilo zaštiti banaka i njihovoj uštedi na sudskim troškovima, jer bi građani dobili ogromnu većinu sporova.

Slično važi i za otpis 2,94 milijarde dinara neaktivnih računa. Banke su godinama nagomilavale fiktivne dugove na ugašenim đačkim i studentskim računima koje nikada nisu mogle naplatiti. Otpis tih nenaplativih, fiktivnih zaduženja u saopštenju se prodaje kao „ušteda stvorena za građane“.

6. Trik sa investicionim rejtingom: Podatak za poverioce, a ne za građane

Tvrdnja NBS: „Srbija je kreditni rejting investicionog ranga dobila od agencije Standard & Poor’s i očuvala ga uprkos geopolitičkim tenzijama.“

Investicioni rejting se u javnosti prodaje kao krunski dokaz da smo postali „ekonomska sila“. Ali međunarodne rejting agencije po svojoj definiciji i metodologiji ne ocenjuju da li građani žive dobro, kolika je kupovna moć ili kakva je bazna inflacija. One ocenjuju isključivo verovatnoću da će država redovno vraćati pozajmljeni novac stranim investitorima i bankama.

Pošto država redovno otplaćuje dugove tako što se iznova zadužuje, i pošto kroz inflatorni PDV puni budžet na teret potrošača, agencije stavljaju oznaku „sigurnog platiše“. Investicioni rejting je garancija za inostrane kreditore da će izvući svoj novac, a ne dokaz da je život u Srbiji pojeftinio. Medalja je dodeljena državi, ali račun za njeno održavanje i dalje plaćaju građani kroz skup novac i visoke cene.

7. Trik sa štednjom: Poreska privilegija predstavljena kao poverenje u dinar

Tvrdnja NBS: „Dinarska štednja uvećana je trinaest puta na 240 milijardi dinara, dok je devizna na 17 milijardi evra, a učešće dinara prvi put je prešlo 10 odsto.“

Rast od „13 puta“ dobijen je isključivo zato što se krenulo sa istorijskog dna od pre 14 godina, kada u dinarima gotovo niko nije štedeo. Kada krenete sa nule, svaki mali rast statistički izgleda kao bum.

Međutim, podatak da je dinarska štednja tek sada „prešla 10 odsto“ obznanjuje suprotnu, poražavajuću istinu da građani Srbije i dalje oko 90 odsto svoje imovine čuvaju u evrima. Suštinsko poverenje u dinar kao dugoročnu valutu čuvanja vrednosti i dalje ne postoji.

Rast dinarskih uloga takođe nije čist proizvod poverenja. Velikim delom je posledica direktne poreske privilegije koju je propisala sama država da se na kamatu od dinarske štednje ne plaća porez, dok se na kamatu od devizne štednje naplaćuje 15% poreza.

I dok se saopštenje hvali statistikom štednje, prećutkuje se ono što je javno merljivo i mnogo neprijatnije. Gini koeficijent nejednakosti dohotka u Srbiji iznosio je 31,9 u 2024. godini (RZS). Iznad je proseka EU od 29,4, a i dalje među najvišim u Evropi. Prema Eurostatovim SILC podacima 20% najbogatijih građana Srbije ima 5,6 puta veći dohodak od 20% najsiromašnijih što nadmašuje prosek EU (4,7). Iza rekorda u štednji stoji, dakle, jedna od najnejednakijih raspodela dohotka na kontinentu (osim Severne Makedonije, Bugarske i Turske), a ne opšte podignuti standard.

8. Trik sa lošim kreditima (NPL): Čišćenje bilansa umesto ozdravljenja dužnika

Tvrdnja NBS: „Bankarski sektor je stabilan, a učešće problematičnih kredita (NPL) spušteno je sa oko 20 odsto na svega dva procenta.“

Prosečni čitalac pod ovim podatkom mogao bi da razume da građani i privreda danas bez problema vraćaju dugove. To je obmana, i to obmana koju je NBS sama, u sopstvenim strateškim dokumentima, objasnila sasvim drugačije.

Pad NPL pokazatelja rezultat je pre svega NBS-ove „Strategije za rešavanje problematičnih kredita“ iz 2015. i „Odluke o računovodstvenom otpisu bilansne aktive“ iz 2018. godine, odnosno dva instrumenta čiji su dominantni kanali, po sopstvenom priznanju centralne banke, bili otpis i ustupanje (prodaja) potraživanja, a ne naplata od dužnika. Kao rezultat, portfolio problematičnih kredita pao je sa oko 400 milijardi na oko 100 milijardi dinara, ali banke pritom zadržavaju pravo da ta potraživanja i dalje utuže ili prodaju agencijama za naplatu. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, tako otpisanih potraživanja pred kraj 2023. bilo je u vrednosti od 9,5 milijardi evra, od čega su najveći deo (92%) činili krediti pravnih lica.

Problematični dugovi, drugim rečima, nisu nestali iz života dužnika, samo su izbrisani iz izveštaja NBS-a i prebačeni u ruke agencija za uterivanje duga, kako bi bankarski bilansi za saopštenja izgledali savršeno i čisto.

Epilog

Matematika u saopštenjima Narodne banke Srbije izračunala je rekordne rezerve, pad inflacije na 2,7%, pokrivenost korpe od 109% i investicioni rejting. Ali kada se zavesa saopštenja spusti i građani stanu ispred kase u prodavnici, statistička magija prestaje. Tamo se ne plaća novcem iz saopštenja, već novčanikom u kom je, uprkos svim „rekordima“, iz dana u dan sve manje realne vrednosti.

Autor je diplomirani ekonomista u penziji i odbornik Zeleno-levog fronta u Skupštini gradske opštine Čukarica