Лоши кадрови неизлечива болест политичких партија у Србији

Просто је невероватна чињеница да политичари у власти прихватају и постављају нестручне и неспособне људе за најближе сараднике и на најодговорнијим местима у државним институцијама. Такви кадрови, некомпетентни и неспособни су беспрекорни послушници и потрони. Нажалост са таквим кадровима Србија нема будућности.

Тешко политичко и економско стање у Србији је присутно већ неколико година. Добро верзирани политиканти у предизборној кампањи обећавају “борбу против корупције и криминала”, “ брз економски развој и запошљавање”, “стручност испред политике”, “европски стандард и европске вредности” једноставно “куле и градове”. Кад се избори заврше, настави се све по старом: криминал, корупција, партократија, непотизам…а живот обичних људи, сваким даном је све гори и тежи. Грађани су збуњени, више не верују странкама и то са разлогом.

Све странке су исте и све након избора кад освоје власт, то сматрају и прихватају као ратни плен, постају власници целе државе и господари свију нас. У последњих неколико година често јасно и гласно од политичара у власти чујемо да су “грађани све рекли на изборима” што је јасна порука де је све у њиховим рукама и да они воде полтику у корист своје политичке странке а не у интересу државе и свих грађана. Нажалост Србија има таквих партија и политичара на претек, али зато нема државника.

У реалном животу су се издефернцирале две класе људи: једни који имају огроман капитал и други који се боре за преживљавање. Нажалост и једни и други нису срећни, први јер су перманентно оптерећени борбом да сачувају и оплоде капитал, а да не повреде интересе владајуће политичке партије а други борбом за парче хлеба.

Политика се не заснива на моралу, али је незамислива без морала. Нажалост живимо у земљи у којој је задњих неколико година укинут морал као категотија, а када укинете моралне норме, све постаје могуће. То никако не значи да су сви политичари без морала. У свим партијама постоје морални, способни и стручни људи али нажалост они су у мањини. Неспособна и некомпетентна већина у политичким партијама се удружује, ствара своју дружину по вертикали и хоризонтали, заобилази све моралне норме и принципе, спремна на најразноврсније махинације и компромисе. Та групација није ушла у странку због програма и идеологије странке, јер то и не постоји, ( мењају се као годишња доба) већ због личног и само личног интереса и жељом за моћ. Али кад заузму позиције, кад седну у фотеље, њима и памет порасте.

Одједном они све знају, они су најбољи, најстручнији, најпаметнији и једино су они способни да решавају све проблем у држави. Та глад за моћи, глад за влашћу је најизраженија управо код тих нестручних и некомпетентних чланова партија али су зато ти и такви партијски кадрови лојални својој партији и своме вожду и спремни на све могуће и немогуће: неморално понашање, кршење закона, корупцију па и криминал, само да би дошли до фотеље и остали у фотељи. Та лојалност траје док је вождова партија на власти, чим његова партија изгуби изборе ти исти полтрони се невероватном вештином преко ноћи пресвлаче у друге дресове у дресове неке владајуће коалицијоне партије и наравно тамо буду оберучки прихваћени јер све партије воле послушнике, посебно проверене и компромитоване послушнике.

Тако је код нас у Србији формирана једна политичка групација, која се у средствима информисања чак повремено међусобно и оптужује али у стварности, иза очију јавности, безпрекорно сарађују, тргују политичким позицијама и одржавају се на власти без обзира која политичка опција победи на изборима.

Шта нам ваља чинити?

Србију из овог “цирцулус витиосус”-а могу да извуку само морални, паметни, вредни, квалификовани и способни људи који имају знања и идеје, који воле свој народ и своју државу, који су спремни да се за ту идеју, за свој народ и Србију жртвују.

Да ли Србија има таквих кадрова?

Свакао да има. Таквих људи има у Србији, али и ван Србије (у дијаспори). Ту је велики број наших доказаних стручњака у свим сферама живота, али ту су и млади кадрови пуни знања и енергије. Само комбинацијом знања, искуства, младости и енергије може се доћи до квалитетних промена. Најбољи пример вредност и способностии наших грађана су успеси наших спортиста на светској сцени. Ако можемо да постижемо тако фасцинантне резултате у спорту, зашто не би могли да бар сличне резултате постижемо у другим областима.

Како доћи до квалитетних кадрова?

Врло једноставно. Прво се морају променити изборни закони а по томе политички систем. Посланик и одборник у скупштинама морају да заступају своју изборну јединицу а не своју политичку партију. Морамо пронаћи и бирати најквалитетније људе на свим одговорним позицијама у друштву и држави. Све државне институције морају радити у интересу свих грађана, а никако по налогу и у интересу било које политичке странке или групе људи. Морамо створити услове за политичку и правну сигурност за нове идеје, за здраву конкуренцију идеја, морамо створити услове за рад, за стваралаштво, за бизнис.

Не смемо дозволити да квалитене људе трошимо на послове за које они нису компетентни. Пример нашег града је типичан пример погрешног кадровирања. Један добар лекар проф. Перишић постављен за градоначелника и показао тоталну неспособност и незнање за ту функцију а због тога град Ниш пропада а грађани Ниша су доведени до ивице беде. Значи, морамо на одговорним местима постављати компетентне људе из те области .

Морамо нешто научити и од комуниста посебно из периода седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Проф. Никола Ђукнић никада није био члан Комунистичке партије али никоме из те тада једине и владајуће партије није падало на памет да га мења са места директора Хируршке клинике. Исти проф. Ђукнић је као квалитетан стручњак и човек формирао Медицински факултет у Нишу и постављен од те исте партије за првог декана факулета. То тада никоме није сметало а град Ниш и цео регион је од таквих потеза имао огромне користи. Морамо нешто научити и од наших спортиста који освајају златне медаље на светским првенствима.

Како све ово реализовати?

Овакве реформе се не могу спровести преко ноћи. То је једноставно процес који ће трајати али зато тај процес треба започети јуче, већ много каснимо. Шанса се већ указује, ближе се локални избори и већ на тим изборима треба показати зрелост грађана Ниша, локалне политичке елите и интелектуалаца. Ваљда је бар сада свима јасно да овакав систем уништава све позитивно и прогресивно, систем где политичке партије на власти воде политику централизације и контроле свих сфера живота и рада у интересу својих партија, систем који води у београдизацију и пропадању целе Србије.

Таква политика није у интересу грађана Србије и државе Србије. Такво накарадно стање можемо само зајеничким снагама и вољом реформисати и кренути путем изласка из политичке и економске кризе. Зато за следеће изборе треба ангажовати све мислеће људе почев од земљорадника, преко радника, омладине, студената, интелектуалаца и политичких партија, направити консензус са свим набројаним друштвеним чиниоцима и фаворизовати најбоље из свих делатности и свих друштвених и политичких структура.

То мора урадити свака изборна јединица, свака општина и град Ниш. Тако формирана локална власт мора да формира своју политику са својим друштвеним, економским, културним садржајем који ће бити у складу са потребама својих грађана у складу са законима и Уставом РС. Без те, пре свега политичке децентрализације, без слободе у идејама и стваралаштву у свим областима, без правих људи на правом месту нема напретка.

Зато локални политички лидери “памет у главу”. Ако имате храбрости да размишљате својом главом, ако имате снаге да се одупрете налозима ваших политичких центара моћи, ако имате воље и визију бољег и лепшег града, већ данас крените у акцију. На вама је највећа одговорност. Сигуран сам да такву идеју неће подржати све политичке странке али се мора формирати критична маса политичких странака, удружења грађана и појединаца који ће бити окосница предизборне коалиције која ће својим капацитетима и програмом бити прихваћена од грађана Ниша.

Окупите се око идеје “сви за Ниш” или “за бољи Ниш”, позовите раднике, сељаке, студенте, интелектуалце и затражите њихову помоћ, укључите их у заједничку борбу за боље сутра свих грађана и успех сигурно неће изостати. Зато су сада пред свима нама тешки али изузетно значајни изазови и задаци. Ако не искористимо ову шансу, следећа шанса ће бити много тежа у још тежим и комплекснијим политичким и економским условима.