Осврт: Напред у нове победе

Али, да ли је тако? Наравно да није. Ето, отворена су прва поглавља у преговорима за приступ Европској унији. Мало ли је? С друге стране шта та поглавља отварају, шта ће на крају донети, ретко коме је овде познато. Чини се да нити власт нешто претерано не жуди да појасни вољеном народу, читај бирачу, перспективе отварања поглавља нити тај бирач, то јест, гласач нешто посебно не захтева да сазна о детаљима поглавља!

Важно да је кренуло на економском плану. Порастао стандард грађана. Све уз смањене плате, пензије, уз дискретно повећане цене основних намирница и услуга! Па, како то? Доказано је да је БДП, дакле бруто друштвени производ порастао за невероватних 0,9%.

Србија је лидер у региону - тврде сви који нешто значе у власти. Они други, критичари, помало оспоравају то лидерство, али, или је мало таквих злонамерних критичара или се нешто повукли у илегалу. Ипак, сазнајемо да већи раст у региону имају сви остали. Словенија, Хрватска, Босна, Монтенегро, БЈР Македонија, Албанија... Чак и они.

И не само да имају већи економски раст, него су им и плате изнад оних у Србији. У Словенији три пута веће, што се може и разумети. Хрватска има двоструко веће плате. Ајде и то некако. Али Босна, Црна Гора, Албанија, а од ове године и Македонци нас прешишали.

Е, то никако да разумем. Ми лидери, а сви боље живе од нас. Личи ми то на онај виц о црногорском маратонцу. Трчи Црногорац далеко иза осталих маратонаца. Гледају два старца трку па ће један да пита: - Види, јадо, оног што заостао. Ко ли је тај? Тај је наш - одговара његов друг! Ако, ако, он их сабрао, па их ћера пред себе!

Ипак, верујем у бољу будућност. Наше мудро руководство је начитано, образовано и стручно. Не само због бројних доктората, диплома и звања које поседују. Знају они за Винстона Черчила и његово својевремено обећање британском народу у освит Другог светског рата. Черчил је за коначну победу народу обећао крв, зној и сузе. И ту је поента, мислим. И наши нуде исто, с изузетком крви. Само зној и сузе. Економска политика се заснива на дознакама гастарбајтера. Ништа ново и оригинално. То траје већ пола столећа. Потом, пољопривреда. Ту је већ запело. Нешто смо дарежљивији према страним произвођачима него према својима. По статистици до октобра 2015. увезено је 257 пута више свињског меса него у 2014. години!

Задужење државе такође спада у опробане потезе економског опоравка. Ни ту нисмо оригинални. Продаја или распродаја српских бања, оно мало преосталих предузећа, понеке банке, пољопривредног земљишта убрајају се у више пута испробане методе. Помак је у томе што се све то нуди новокомпонованим српским пријатељима из Уједињених Арапских Емирата, Саудијске Арабије, Турске, Азербејџана. Ако нам нико други не помогне, онда ће то ови проверени и доказани савезници и пријатељи. Као и увек до сада у протеклим временима.

Па, срећно у нове радне победе!

Миодраг Тасић