Осврт: Нато свуда око нас

Колико видим само непосредно окружење, Србија се граничи с Хрватском, Босном и Херцеговином, Мађарском, Румунијом, Бугарском, на југу БЈР Македонија, Црном Гором и с Албанијом ако је Косово и Метохија саставни део Србије. Ако није, онда се граничимо још с државом "Косово".

Ко је од ових суседа истински пријатељ? Република Српска спада у такве. Дакле, део Босне и Херцеговине. За остале, сумњам. Чак и друго око у глави, братска Црна Гора окрену ћурак. Ускоро ће Монтенегро постати чланица Нато пакта. У овој хуманој и надасве демократским правима и слободама окренутој војној алијанси пуноправни чланови су и Хрватска, Словенија, Бугарска, Румунија, Мађарска. Македонија стреми чланству, а за Косово не треба бринути. Ако може Ђукановић да буде узоран члан, што не би могао Хашим Тачи?

Србија нема понајбоље односе с Нато пактом. Искуства нам нису позитивна. Јесте да је Нато својевремено бомбардовао режим Слободана Милошевића, што рече наш врли пријатељ, садашњи секретар Нато савеза, но те бомбе грешком су погађале и мостове, воз у Грделици, болнице, стамбене зграде... Не дао Бог да се понови!

Србија је мали чун који може да опстане само ако се привеже за велику барку, - да парафразирамо Николу Пашића. Треба тражити подршку и помоћ пријатеља. Некога ко ће да залегне када вам је најтеже. Колико се сећам из историје Русија је Србији помагала када нико није. Од Карађорђа, преко ратова за ослобођење од Турака 1876.-78., када је само руском интервенцијом спречен слом Србије. Потом Први светски рат када је руски цар само због Србије ушао у рат с Аустроугарском и Немачком и у коме је нестало и руске империје и руске царске породице. Тито и партизани би још ратовали с Немачком да Црвена Армија није муњевито пројурила и кроз Југославију на путу за Берлин!

Нешто више верујем у руско оружје у односу на оно код западних сила. Као што је Нато пакт грешком погађао цивилне циљеве '99. тако се промашивало и у Другом светском рату. У том рату били смо савезници с Америком и Великом Британијом. Међутим, на Ускрс 1944. почела су савезничка бомбардовања српских градова. Гађани су немачки циљеви у Београду, Нишу, Лесковцу, Подгорици... Нажалост и тада су грешком погађани махом цивилни циљеви. Породилиште у Београду, на пример. И више је народа страдало од савезничких бомби него од немачких три године раније. А видимо шта ради руско оружје у Сирији. Русија не промашује. И много су ефикаснији од Нато савезника. За два месеца више су Руси побили исламских џихадиста него Америка за две године!

Нато пакт ће ускоро бити јачи за 1500 црногорских војника, 350 морнара и 230 припадника ваздухопловства из блиског нам Монтенегра.  Дође ли до неког будућег заоштравања с натовцима, треба и од њих стрепети. Свака чланица Нато савеза мора солидарно да учествује у заједничкој акцији. Чини се да већина нашег народа разуме ово ненормално брзо прекомпоновање светских интетресних сфера. Неки верују да чак и црногорски режим Мила Ђукановића, Вујановића и Кривокапића може да послужи балканској стабилности и демократији. Неки други, пак, сматрају да после слома свих идеологија западној осионости, бахатости, декаденцији и лажним вредностима још једино Путин, Кина, Индија, земље Брикса дају наду у боље сутра. И није случајно што Владимир Путин и у Србији, као и у целом свету, слови за најпопуларнијег и најмоћнијег светског лидера.

Миодраг Тасић