Осврт: Сваким даном у сваком погледу све више напредујемо!

Баш на дан осамостаљивања братске нам државе. Одвајања од Србије. Наравно да су српски пријатељи честитали такву једну величанствену годишњицу!

Само дан-два раније премијер Црне Горе добио орден државе Албаније. Црна Гора и Албанија стварају дугорочно пријатељство. Има, додуше, у самој Црној Гори део народа који више нагиње Србији него ли Албанији и који сматрају да им је Србија преча. Међутим, нити такво мишљење обавезује црногорску власт нити српску врхушку. И сама Србија настоји да успостави добре односе са свим суседима. У плану је градња капиталног пројекта, ауто-пута Ниш-Приштина-Драч. Планирамо, истина, и ауто-пут ка Крагујевцу, Вршцу и Темишвару, и још неке, али све то може да причека. Магистрала до албанске луке повезаће пријатељске државе Албанију и Србију и Косово, мада не знам да ли је Косово држава? Нешто се мање чује у самој Србији да никада нећемо признати "државу Косово"! С друге стране, полако али сигурно, од немачких пријатеља и званичника Европске уније све отвореније се говори да без признавања Косова нема Србији чланства у тој унији. А Европа нема алтернативу, је л' те?

Србији је и Турска пријатељ. Рече неко из власти. Турски премијер, зове се Чавушоглу, каза скоро да ће Турска бранити Бошњаке, ако затреба. Не може Турска да буде срећна ако мили му Бошњаци пате. На кога онда у неком евентуалном сукобу у Босни и Херцеговини могу да се ослоне Срби из Републике Српске? На Србију? Србија је гарант Дејтонског споразума. Ако су паметни, а ценим да Срби из Републике Српске предњаче у памети над нама, само у Русију и Путина могу да се понадају. Иначе ће их Чавушоглу, Давутоглу и сличне демократске перјанице Оријенталне демократије можда подредити милим Бошњацима у заједничкој држави, чијем очувању свакако теже! 

У Србији влада погрешно уверење да би државу Србију напустили сви њени становници да могу. По таквима "у Србији живе само они који нису били кадри стићи и утећи". Није тачно. Односно, не знам да ли би сви баш напустили Србију, али знам да неки долазе да живе у Србију. А нису њени држављани. Могуће да до јуче нису ни знали да Србија постоји. Мислим на ону двојицу (засад) из затвора у Гвантанаму који ће живети у миру, слози и љубави с нама. Велики и хуман је гест примити двојицу покајника. То је сасвим нормално, како чусмо. Америка са својих триста и кусур милиона становника и оноликом територијом нема где да их смести!

Влада још није изабрана. Та чињеница непотребно оптерећује становништво. Код нас све функционише беспрекорно и без владе. Убеђен сам да ће исто бити и с будућом владом као што је било и с претходном. Ма ко да је министар. Такође сам убеђен да би исто тако успешно функционисало и када уопште не бисмо бирали владу. Поготову када је економија у питању. Толико брзо напредујемо, толико смо успешни, да нас је срамота од тог успеха. Макар неке. Потврдили из ММФ-а и осталих филантропских институција. Они само зато и постоје да усреће државе у којима могу да делају. Толике су усрећили, па неће нас! 

И кад смо код тих епохалних економских показатеља, раста стандарда, повећања извоза, производње, БДП-а, признајем да нисам био у праву. Дуго сам био скептичан према економској политици која се у Србији спроводи. Видим да сам големо погрешио, и то сада јавно признајем. Могу тек мислити колико су поносни они који никада нису сумњали у садашњу власт. Нарочито они који учествују у власти, у систему, који су карика у ланцу успеха државе с највећим привредним растом. Свакако први пут у историји. Треба бити поносан на ово што имамо и на оно што ће тек наступити!

Миодраг Тасић

Алексиначке вести