Osvrt: Svakim danom u svakom pogledu sve više napredujemo!

Baš na dan osamostaljivanja bratske nam države. Odvajanja od Srbije. Naravno da su srpski prijatelji čestitali takvu jednu veličanstvenu godišnjicu!

Samo dan-dva ranije premijer Crne Gore dobio orden države Albanije. Crna Gora i Albanija stvaraju dugoročno prijateljstvo. Ima, doduše, u samoj Crnoj Gori deo naroda koji više naginje Srbiji nego li Albaniji i koji smatraju da im je Srbija preča. Međutim, niti takvo mišljenje obavezuje crnogorsku vlast niti srpsku vrhušku. I sama Srbija nastoji da uspostavi dobre odnose sa svim susedima. U planu je gradnja kapitalnog projekta, auto-puta Niš-Priština-Drač. Planiramo, istina, i auto-put ka Kragujevcu, Vršcu i Temišvaru, i još neke, ali sve to može da pričeka. Magistrala do albanske luke povezaće prijateljske države Albaniju i Srbiju i Kosovo, mada ne znam da li je Kosovo država? Nešto se manje čuje u samoj Srbiji da nikada nećemo priznati "državu Kosovo"! S druge strane, polako ali sigurno, od nemačkih prijatelja i zvaničnika Evropske unije sve otvorenije se govori da bez priznavanja Kosova nema Srbiji članstva u toj uniji. A Evropa nema alternativu, je l' te?

Srbiji je i Turska prijatelj. Reče neko iz vlasti. Turski premijer, zove se Čavušoglu, kaza skoro da će Turska braniti Bošnjake, ako zatreba. Ne može Turska da bude srećna ako mili mu Bošnjaci pate. Na koga onda u nekom eventualnom sukobu u Bosni i Hercegovini mogu da se oslone Srbi iz Republike Srpske? Na Srbiju? Srbija je garant Dejtonskog sporazuma. Ako su pametni, a cenim da Srbi iz Republike Srpske prednjače u pameti nad nama, samo u Rusiju i Putina mogu da se ponadaju. Inače će ih Čavušoglu, Davutoglu i slične demokratske perjanice Orijentalne demokratije možda podrediti milim Bošnjacima u zajedničkoj državi, čijem očuvanju svakako teže! 

U Srbiji vlada pogrešno uverenje da bi državu Srbiju napustili svi njeni stanovnici da mogu. Po takvima "u Srbiji žive samo oni koji nisu bili kadri stići i uteći". Nije tačno. Odnosno, ne znam da li bi svi baš napustili Srbiju, ali znam da neki dolaze da žive u Srbiju. A nisu njeni državljani. Moguće da do juče nisu ni znali da Srbija postoji. Mislim na onu dvojicu (zasad) iz zatvora u Gvantanamu koji će živeti u miru, slozi i ljubavi s nama. Veliki i human je gest primiti dvojicu pokajnika. To je sasvim normalno, kako čusmo. Amerika sa svojih trista i kusur miliona stanovnika i onolikom teritorijom nema gde da ih smesti!

Vlada još nije izabrana. Ta činjenica nepotrebno opterećuje stanovništvo. Kod nas sve funkcioniše besprekorno i bez vlade. Ubeđen sam da će isto biti i s budućom vladom kao što je bilo i s prethodnom. Ma ko da je ministar. Takođe sam ubeđen da bi isto tako uspešno funkcionisalo i kada uopšte ne bismo birali vladu. Pogotovu kada je ekonomija u pitanju. Toliko brzo napredujemo, toliko smo uspešni, da nas je sramota od tog uspeha. Makar neke. Potvrdili iz MMF-a i ostalih filantropskih institucija. Oni samo zato i postoje da usreće države u kojima mogu da delaju. Tolike su usrećili, pa neće nas! 

I kad smo kod tih epohalnih ekonomskih pokazatelja, rasta standarda, povećanja izvoza, proizvodnje, BDP-a, priznajem da nisam bio u pravu. Dugo sam bio skeptičan prema ekonomskoj politici koja se u Srbiji sprovodi. Vidim da sam golemo pogrešio, i to sada javno priznajem. Mogu tek misliti koliko su ponosni oni koji nikada nisu sumnjali u sadašnju vlast. Naročito oni koji učestvuju u vlasti, u sistemu, koji su karika u lancu uspeha države s najvećim privrednim rastom. Svakako prvi put u istoriji. Treba biti ponosan na ovo što imamo i na ono što će tek nastupiti!

Miodrag Tasić

Aleksinačke vesti