Шешељ, II део

Обично настаје из другарског односа или се преноси од старине; с колена на колено. Кумови заједно другују, славе, лумпују, венчавају се и крсте, ако треба и ратују скупа, радују се и туку, тугују и плачу. Кум је увек најдражи гост. На свадби седи у прочељу. Први у свему. Њега носе на раменима и испраћају музиком. Даје име детету и ако затреба, у невољи стараће се о кумчету. По правилу кумови се посећују ретко. Да би се више поштовали. Најгора ствар је да кум прокуне кума. Кумова клетва је тешка!

Да, да, што се каже: Бог на небу, кум на земљи. Мада је временом форма нешто измењена, па би могло и овако: Бог на небу, кум под земљом! Много је познатих кумстава код Срба. И шире. Карађорђе и Милош. Још чвршће кумство је оно између Вујице Вулићевића и Карађорђа. Завршило се одсецањем вождове главе. Узалуд беше потоње кајање и црква Покајница. После неких работа, убиство је једно од таквих, нема кајања!

Ни Лека Ранковић се није осрећио кумством с Јосипом Брозом и Јованком Будисављевић. У сваком случају мање од Зорана Ђинђића и Милана Бека, односно Драгољуба  Крмиво Марковића. Чувени реформатор је у кумовима нашао финансијере, кад је највише требало, а верујем да ни кумови нису остали празних рукава. Макар онда кад је кум постао сила у Србији! Борис Тадић има кума Шутановца, али и Драгослава Божовића. А бивши каратиста Божовић има сина Балшу. Но, кумче Балша није било верно куму Борису. У „демократском разлазу“ прво се приклонило Драгану Ђиласу, потом Пајтићу! Где ће му душа?

Шта тек рећи о кумству Војислава Шешеља и Вука Драшковића? Како су се ови кумови частили на ступцима булеварске штампе и у јавним тв емисијама, боље је не цитирати. Могло би многе младе да одврати од кумства. Војвода Шешељ, иначе, нема среће с кумством и кумовима. Поред Вука, окумио се и с Вучићем. Пре тога и с Томом Николићем. Да је среће Шешељеви кумови били би му од велике помоћи. Шта ћеш више од тога да су ти кумови председник и премијер Србије? Најутицајнији људи у Србији! Изузимам амбасадора Кирбија. Кад оно, ћорак. Војвода се разишао и с овим кумовима. Ништа лепо да прозбори о њима. Да их подржи на европском путу. Да похвали српске тежње ка евро-атлантским интеграцијама. Макар да позове присталице да подрже реформе у друштву. Јок, брате. Ништа од тога. Војвода, какав је задрт, оспорава напредак Србије. Не признаје реформе иако нам се васцели свет диви на успесима. Неће војвода ни Европску унију, пљује на Запад, пали заставу пријатељске и драге нам Хрватске државе. Чак и кумове вређа на личној основи!

Сада, треба разумети и војводу Шешеља. Дуго је био одсутан. Не баш својом кривицом. Изолован и далеко од Србије. Не може човек објективно ни да процени ситуацију. Шешељ живи у неком свом свету. Од пре четврт века. А, као што знамо, много тога се променило. Друго је данас. Данас смо на правом путу. Признати, уважени, напредни... Реформишемо се сваког дана у сваком погледу. Још да није оне шачице незадовољника и кочничара у виду пензионера, просветара, здравствених радника, студената, сељака и сличних, што постављају клипове у точкове развоја овог друштва, где би нам крај био?

Но, вратимо се ми војводи Шешељу. Шешеља је славни и непристрасни Хашки трибунал пустио на лечење. После свега дванаест година сужањства. Без осуде. Шешељ се није излечио, а Хаг сада тражи да се Шешељ врати у казамат. Шешељ, наравно, не помишља добровољно да оде у смрт. Пошто, по тврђењу лекара, његово хапшење због свеопштег здравственог стања неминовно доводи до смрти. До убиства, ако ћемо право. И, шта бива. Ако суд наложи изручење, Србија мора да се повинује захтеву. Прихватили смо да сарађујемо с Хагом, и да се не понављамо, после неких догађаја нема кајања. Друго, ако одбијемо захтев Хашког суда, нема ништа од отварања поглавља о приступању или преговарању с Европском унијом. Опет, ако српска власт испоручи Шешеља, испоручили су га кумови. Грех за сва времена. Шешељ би проклео кумове. Кумове би пратило проклетство. Као што је пратило Обреновиће. Неће процветати ни држава која не поштује најсветија морална начела. Шта чинити?

Избор између змије и магарета. Ако те змија уједе за око, исцуриће ти око. Од магарета испадају оба ока. Не зна се шта је горе! Ипак, сваки добронамеран а докон човек, сваки онај кога не оптерећују светске и домаће невоље попут Украјине, Сирије, Авганистана, раста привреде, инфлације, девизних резерви, слободног тржишта и страних инвестиција, може само да апелује да Шешеља никако не треба слати у Хаг. Чак ни по цену поглавља. Српска традиција нема цену. Хашким тужиоцима ако је до хапшења Шешеља, сами нека га хватају. Србија има преча посла!

Миодраг Тасић