Танјуг јавља да имате лоботомију

Много волим кад у новинама прочитам шта Танјуг јавља. Нарочито кад јаве да је неки политичар нешто рекао. А кад изјава (осим што је шупља) буде још и неписмена – куд ћеш веће радости!

Тако нам је Танјуг пре неколико недеља јавио како влада спрема један „оптималнији и озбиљнији буџет”, а сви медији редом пренели су ову значајну вест: „Имаћете прилику да видите да постоји начин да буџет за наредну годину буде оптималнији и озбиљнији него што је био ове године”, изјавио је председник скупштине и потпредседник СНС-а Небојша Стефановић.

На страну сад то што је Стефановић гласао за тај неозбиљни прошлогодишњи буџет, а сад га се тако олако одриче. Мене више брине то што председник српске скупштине тврди да ће овај буџет бити „оптималнији“ од претходног! Писменом свету у том тренутку не преостаје ништа друго него да се постиди уместо особе која то изјављује. Јер, оптимум је стање које се не може побољшати, па ништа не може бити оптималније од оптимума (нити максималније од максимума – или минималније од минимума, чисто да додам). Ови средњошколски математички појмови уче се у свим школама у Србији, па стварно нема оправдања – ни за те политичаре, ни за Танјуг ни за медије који преносе ове изјаве.

Сад, јасно је да не може Танјуг да мења нечију изјаву, то не би било згодно. Рецимо, кад председник Србије (баш првог априла, тако је испало) потврди намеру владе „да се с Приштином постигне најоптималније решење“. Или када премијер Дачић објави намеру „да се са синдикатима пронађе најоптималније решење за рационализацију“. Или кад већ поменути председник скупштине изјави да би „најоптималније за нашу земљу“ било то да Вучић буде премијер – куд сад новинари ту да интервенишу? Ипак је ово златни троугао – председник државе, председник владе и председник парламента, ко би њихове изјаве исправљао, размишљам...

Мада се и то десило, истини за вољу. Најпре је Танјуг објавио изјаву председника Николића о томе како је повољна околност то што ће он и амерички председник бити у Риму „поводом беатификације новог поглавара Римокатоличке цркве“ (Танјуг, 18. март), кад настаде кикотање по Србији – куд живог човека да беатификују, што ће рећи – да га прогласе свецем? Озбиљнији медији, укључујући нашу „Политику”, одмах су реч „беатификација“ замениле речју „инаугурација“ – те је ствар полако почела да пада у заборав.

И добро, ево, нећу даље о томе. Кога интересује, ето му „Гугла“ и интернета, све се тамо може пронаћи. Уосталом, много се већи апсурд догодио пре две недеље када је Танјуг јавио, а сви српски медији, као опчињени, слепо пренели изјаву министарке здравља о томе да несташице стентова, вештачких кукова и залистака нису финансијске природе – него административне. Па које друге природе може бити несташица стентова? Да их није погодила суша? Или поплава? За шта служе министри него да решавају административне проблеме?

Али министарка нема намеру ништа да решава, ево шта каже: „Директори тих установа (у којима су несташице) морају више међусобно да комуницирају како би решили неки проблем.“ А ако не буду хтели, шта онда? Коју је казну министарка најавила за оне који не комуницирају? Је ли прописала уредбу о томе како мора да изгледа та комуникација? Није, наравно – и зашто би? Прави проблем представља ова година (која је деликатна) и шта је сад ту министарство криво: „Ова година јесте деликатна, јер и у здравству мора да се спроводи Закон о јавним набавкама, тако да постоје мала несналажења.“

И нико у медијима да упита – шта ћемо са онима који су због ових „малих несналажења“ претрпели озбиљне муке или, далеко било, платили их животом – зар тај свет није заслужио да се министарка због тога јавно извини или макар да преузме одговорност за овакве гафове у свом ресору?

Наравно, то се није десило – нити се министарска извинила, нити је њу било ко из медија на то јавно позвао. Јер, медији овде нису четврта грана власти, па управо тиме да се баве. Овде су медији само копир-апарат за Танјугове вести, биле оне неписмене, шупље, злокобне... нема разлике.

И кад сутра у медијима осване наслов „Танјуг јавља да имате лоботомију – заказану (рецимо) за среду”, не надајте се да их неко из медија барем упита – за коју среду.

Професорка Економског факултета Универзитета у Београду