Јаке институције у борби против корупције

У Србији је сваке године око 347.000 јавних службеника подмићено. Међутим, због примања и давања мита годишње се поднесе само 220 кривичних пријава, подаци су "Транпаренси Интернешенела".

Високи рачуни за грејање навели су је да истражи пословање нишке Топлане. Чедослава Ристић, пореска инспекторка у пензији, уз много труда и времена указала је јавности на незаконите радње у том предузећу. Подржале су је малобројне институције и бројни суграђани.

"Многи имају своју децу запослену у предузећима и онда они зову, ми смо уз вас свим срцем, али схватите да ми не смемо да се појавимо. Не можете да будете поносни на борбу ако она нема ефекта. Борба тек предстоји", објашњава Чедослава Ристић.

Искуства портала Пиштаљка показују да су грађани ефикаснији од тужилаштва, полиције или ревизора у откривању злоупотреба. Неколико стотина узбуњивача годишње пријави корупцију том порталу који им помаже да превазиђу могуће последице своје храбрости.

"То може бити отказ, може бити нека врста прогањања чак и претње породици. Србија није изузетак. Међутим Србија има, по мишљењу стручњака, најбољи закон за заштиту узбуњивача у овом тренутку у свету, на нама је да тај закон применимо", истиче Владимир Радомировић са портала Пиштаљка. 

Грађани се боре против корупције по савести, Агенција за борбу против корупције по закону. Истина, са недовољним капацитетима. 90 запослених требало би да контролише 29.000 функционера. Нови нацрт закона о Агенцији даће им шира овлашћења.

Зорана Кепнић Хинић из Агенције за борбу против корупције истиче да би пословне банке имале обавезу да достављају све податке о врсти, броју рачуна, промету, стању на рачунима и то не само за функционере него и сва повезана лица.

"Проширује се и круг повезаних лица за које би функционер имао обавезу да нам достави податке у извештају о имовини и приходима", додаје Зорана Кепнић Хинић.

Агенција је ове године поднела 11 кривичних пријава против јавних функционера, а поступци су у току. Међутим, не охрабрује чињница да је за шест година активног рада, само седам функционера осуђено, и то условно.

"Уколико за све мора да се пита политички врх, за сваки корак у раду тужилаштва, министра, општине или неке друге институције, онда немамо систем. Онда ћемо можда имати неке резултате ако постоји политичка воља у датом тренутку, али нећемо имати никакву гаранцију да ће се ствари одвијати по закону ако политичка воља изостане", сматра Немања Ненадић из "Транспарентност Србија".

Прошле године Србија је по Индексу перцепције корупције била на 71. месту од 168 земља. Какви су резултати за 2016. годину, знаће се у јануару.