Jake institucije u borbi protiv korupcije

U Srbiji je svake godine oko 347.000 javnih službenika podmićeno. Međutim, zbog primanja i davanja mita godišnje se podnese samo 220 krivičnih prijava, podaci su "Tranparensi Internešenela".

Visoki računi za grejanje naveli su je da istraži poslovanje niške Toplane. Čedoslava Ristić, poreska inspektorka u penziji, uz mnogo truda i vremena ukazala je javnosti na nezakonite radnje u tom preduzeću. Podržale su je malobrojne institucije i brojni sugrađani.

"Mnogi imaju svoju decu zaposlenu u preduzećima i onda oni zovu, mi smo uz vas svim srcem, ali shvatite da mi ne smemo da se pojavimo. Ne možete da budete ponosni na borbu ako ona nema efekta. Borba tek predstoji", objašnjava Čedoslava Ristić.

Iskustva portala Pištaljka pokazuju da su građani efikasniji od tužilaštva, policije ili revizora u otkrivanju zloupotreba. Nekoliko stotina uzbunjivača godišnje prijavi korupciju tom portalu koji im pomaže da prevaziđu moguće posledice svoje hrabrosti.

"To može biti otkaz, može biti neka vrsta proganjanja čak i pretnje porodici. Srbija nije izuzetak. Međutim Srbija ima, po mišljenju stručnjaka, najbolji zakon za zaštitu uzbunjivača u ovom trenutku u svetu, na nama je da taj zakon primenimo", ističe Vladimir Radomirović sa portala Pištaljka. 

Građani se bore protiv korupcije po savesti, Agencija za borbu protiv korupcije po zakonu. Istina, sa nedovoljnim kapacitetima. 90 zaposlenih trebalo bi da kontroliše 29.000 funkcionera. Novi nacrt zakona o Agenciji daće im šira ovlašćenja.

Zorana Kepnić Hinić iz Agencije za borbu protiv korupcije ističe da bi poslovne banke imale obavezu da dostavljaju sve podatke o vrsti, broju računa, prometu, stanju na računima i to ne samo za funkcionere nego i sva povezana lica.

"Proširuje se i krug povezanih lica za koje bi funkcioner imao obavezu da nam dostavi podatke u izveštaju o imovini i prihodima", dodaje Zorana Kepnić Hinić.

Agencija je ove godine podnela 11 krivičnih prijava protiv javnih funkcionera, a postupci su u toku. Međutim, ne ohrabruje činjnica da je za šest godina aktivnog rada, samo sedam funkcionera osuđeno, i to uslovno.

"Ukoliko za sve mora da se pita politički vrh, za svaki korak u radu tužilaštva, ministra, opštine ili neke druge institucije, onda nemamo sistem. Onda ćemo možda imati neke rezultate ako postoji politička volja u datom trenutku, ali nećemo imati nikakvu garanciju da će se stvari odvijati po zakonu ako politička volja izostane", smatra Nemanja Nenadić iz "Transparentnost Srbija".

Prošle godine Srbija je po Indeksu percepcije korupcije bila na 71. mestu od 168 zemlja. Kakvi su rezultati za 2016. godinu, znaće se u januaru.