Повратници оживљавају старопланинска села

За Старопланинце, зима није само годишње доба, већ и метафора опстанка. У селу Јеловица, дим из оџака гарантује да се нису трајно затворила још једна врата.

„Остало је 46 људи, од тога 28 оџака се пуше ујутру. По томе знам да су живи", каже Биљана Пејчић из Јеловице.

„Тешко је, али у град да одем , незгодно је. Ти си стар човек, код млади да идеш", додаје Гостимирка Игић.

Цветана Муцич наглашава да је проблем што у селу више нема ни једне продавнице. „А, и пут одавде до Врело је много лош. Право да ти кажем, да оће да га поправе, није лоше", додаје.

Колико год суров био планински живот, има и оних који сус е после пола века из војвођанске равнице вратили у Јеловицу.

„Живела сам , радила у Кикинди. Тамо ми је фамилија. На крају, овде смо дошли, имамо нашу кућицу. Добро ми је за ваздух, за воду, природа", каже Јагода Јонић.

„А, лепо је овде. Жалосно је да се остави таква природа, лепе воде, народ,..Али, то је већ напуштено и већ касно. Ја бих волео да се то обнови и поправља се, али слабо", додаје Благоје Јонић.

Због лошег пута и недостатка продавнице, посетиоци максимално стају два, три дана,а Јеловица је село са изузетним туристичким потенцијалом. Преко 200 врста аутохтоних биљака расте на овом подручју. У близини је и пастрмски рибњак. И што је најважније, овде се дише пуним плућима.