Сарадња национално мешовитих општина на југу Србије

То се највише осећа у општинама Босилеград и Бујановац, где већинско становништво чине етничке заједнице Бугара и Албанаца. Гњилане је централна комуна у Косовском поморављу ка којој гравитирају и општине са већинским српским становништвом Ропотово, Рани Луг, Косовска Каменица, Ново Брдо. Одавно постоји историјска веза и југа Србије са Кумановом у Републици Македонији.

- Највећу шансу да добију средства ЕУ за развој и унапређење живота у локалним срединама имаће регионални партнерски пројекти - порука је Мајкла Девенпорта, амбасадора ЕУ у Србији, коју је упутио током овонедељне посете Санџаку. А сличности између југа Србије и Санџачке регије одавно су препознали представници међународне заједнице.

Отуда за сада неформална иницијатива градоначелника Врања Зорана Антића о "пакет аранжману" у наступу према европским инвеститорима општина југа Србије и дела Косова, па можда и Македоније иде у добром правцу.

- Поседујемо капацитете за припрему заједничких пројеката у које би најпре били укључени Босилеград и Бујановац, а сарађујемо са градовима из целог региона бивше СФРЈ, и са партнерима пре свега из Бугарске. Та сарадња може бити обострано корисна - наводи за Данас Антић. Он посебно истиче идејни пројекат регионалног пута од Бесне кобиле ка Босилеграду, чиме би се повезали скијашки терени са подручјем Власине и суседне Бугарске. За њега, то је регионални "европски коридор" са великим туристичким потенцијалом.

- Ми смо спремни за сарадњу са општином Врање на заједничким пројектима јер ту видимо шансу за наш развој. Близина Гњилана даје шансу за унапређење економске и сваке друге сарадње јер смо природно упућени једни на друге. У том контексту Врање би могло као највећа општина да буде нека врста регионалне локомотиве у тој сарадњи - сматра Нагип Арифи, председник бујановачке општине.

За Владимира Захаријева, председника пограничне општине Босилеград, ова иницијатива би додатно дала "наду за опстанак" људима у овој општини. Он наводи да житељи Босилеграда, понајвише млади, већ користе чињеницу да је суседна Бугарска у ЕУ, те се тамо образују, али и проналазе посао.

- На српском путу у ЕУ тек би требало да искористимо фондове у којима ће бити средстава за регионалне пројекте. Ми то препознајемо кроз пројекте прекограничне сарадње које смо реализовали, али у скромном обиму. Партнерство може користити читавом региону југа Србије у коме живе Срби, Роми, Бугари и Албанци - оцењује Захаријев.

Саговорници Данаса су сагласни да би побољшањем ситуације, посебно у пољопривреди и сектору малих и средњих предузећа, биле смањене међуетничке тензије и националистички испади јер бесперспективност отвара широко поље за различите манипулације. Ова иницијатива наишла је на подршку и амбасадора Немачке Хајнца Вилхелма, челника пројекта ЕУ Прогрес, који се у 26 општина јужне и западне Србије одвија под будним оком амбасадора Девенпорта.

- Врање показује да може да буде регионални лидер с обзиром на геостратешки положај на југу Србије. Постоји јефтина радна снага која је образована за кожарску и текстилну индустрију. То може да доведе до регионалне утакмице у којој би сви могли да имају користи - људи на Косову, у Македонији, и овом делу Србије - навео је амбасадор Вилхелм у Врању, када му је предочена идеја о регионалном наступу више општина према ЕУ.

За градоначелника Врања битна су и искуства суседних земаља које су већ чланице ЕУ. Зато је и успостављена сарадња са Велењем у Словенији, али и Дупницом у Бугарској.

- Овај регион има 250.000 становника а нас - Србе, Албанце, Бугаре и Роме муче исти проблеми. Ми према ЕУ можемо да покажемо да смо спремни да заједнички радимо да бисмо боље живели и постали препознатљиви као регион у коме владавина људских права може да се унапређује само ако имамо високостручне образоване људе који ће радити у корист свога града и краја у коме живе. Сада нам најбољи одлазе а сиромашни остају и онда имате и различите међуетничке напетости од којих профитирају неки трећи, а ми тапкамо у месту - закључује Зоран Антић.

Регионална еколошка депонија

Уз подршку ЕУ, Еколошка депонија Метерис за одлагање смећа проширењем својих капацитета могла би да постане регионални центар за рециклажу отпада који би могли да користе и комунална предузећа из Бујановца, Владичиног Хана, Трговишта и Босилеграда, с обзиром на то да ове општине немају трајно решење за складиштење отпада. Пројекат за проширење капацитета Метериса преточен је у Уговор који су преко ЕУ Прогреса потписали амбасадор Мајкл Девенпорт и челници врањске општине.