Србија ће имати довољно хране и поред суше

Увозићемо као и раније одређене количине меса, које неће бити значајније због - како наводе стручњаци парадоксалне чињенице - ниског стандарда и релативно мале потрошње те основне животне намирнице.

Проблем би се могао јавити у снабдевању млеком, али прерађивачи истичу да је рано давати прогнозе, јер производња и те сировине зависи од временских услова и поручују да ће учинити све да обезбеде довољне количине млека.

Експерти су се сложили и да не треба журити са мерама рестрикције извоза, јер би изазвале шокове на домаћем тржишту и донеле више штете него користи, отварајући простор шпекулантима.

 Војислав Станковић из Привредне коморе Србије (ПКС) прецизирао је да наша земља тренутно располаже са „завидним залихама” - 100.000 тона шећера, 60.000 тона јестивог уља, 300.000 тона пшенице и више од милион тона кукуруза и додао да ћемо осим за домаће тржиште имати и за извоз. Он је указао да ће, иако је биљна производња „десеткована”, односно преполовљена, још теже последице осетити сточарство, јер је крмно биље „ такорећи стопроцентно страдало” и то ће се одразити на недостатак сточне хране.

Станковић је рекао да би било преурањено уводити мере естрикције извоза (житарица и уљарица) јер би то донело више штете него користи, и не треба се „залетати са неким мерама које касније могу да се врате као бумеранг”, већ пратити ситуацију и билансе.

„Ја бих пре забранио извоз живе стоке, посебно подмлатка за даљу репродукцију, и то пре свега телад и прасад”, нагласио је Станковић, напоменувши да на решавању проблема у сточарству треба да се ангажују и локалне самоуправе.

Професор Пољопривредног факултета у Земуну Наталија Богданов рекла је да је извесно да су приноси генерално много нижи али да би требало да подмире домаће потребе. Она је подвукла да је прерано говорити о евентуалном увозу хране, а нарочито спекулисати о томе колике би то количине биле.

Не би било упутно предузимати било какве мере „без да се направе биланси и без давања прецизније прогнозе рода”, нагласила је она, додајући да када је реч о евентуалној забрани извоза кукуруза, не постоји било каква врста забране такве мере, али је „преурањено о томе говорити, јер ће то направити велике, велике шпекулације на тржишту”. Она је упозорила да би лако могло лако да се догоди, као пре неколико година да су домаћи трговци снизили набавну цену од произвођача, који су за свој производ који је био најскупљи - кукуруз, добили „мизерну” цену.

Директорка корпоративних послова Дењуб фудс групе, чије су чланице Имлек и Суботичка млекара, Светлана Глумац рекла је за Танјуг да ће те компаније учинити све што је до њих да тржиште буде стабилно и да се избегне увоз сировог млека.

Све зависи од временских прилика, суша је велика, сточне хране је све мање али мислим да ћемо успети да избегнемо увоз и потрудицемо се да из наших фирми у региону обезбедимо довољно млека, рекла је она.

У компанији „Неопланта” која се бави производњом и прерадом меса истакли су да је „ извесно да ће пред свима нама бити велики изазови, али да је незахвално давати прецизне прогнозе о будућим цена меса и снабдевености тржишта јер производна година још није завршена.