Шта бих урадио да сам министар образовања?
Лесковац 08.01.2014. Реља Кнежевић, Дневник
Шта бих урадио да сам министар образовања? По мени, успех лежи у континуитету. Ако смо усвојили Стратегију образовања до 2020-те и ако су све политичке опције гласале за њу, зашто је не спроводимо? Њу су писали наши најпризнатији стручњаци из свих области образовања и то је нека врста путоказа.
На жалост, по неким истраживањима, 80 одсто људи у Србији не зна саобраћајне знакове, а слично је и са читањем путоказа у образовању.

Ми имамо велики проблем који се из године у годину гомила: фалсификоване дипломе, неакредитоване установе образовања, истурена одељења факултета у приватним кућама, куповину диплома, лажне стручњаке, лош квалитет наставе и истраживачког рада, поготово на приватним универзитетима.
На шангајској листи наш први приватни универзитет је негде између 5.000-тог и 7.000-тог места. Нису ту студенти или запослени криви, него они одговорни за стратегију рада приватних универзитета и држава која то толерише.
Овако за „Дневник“ коментарише актуелну ситуацију професор др Миодраг Стојковић, генетичар светског гласа. Био је „већ виђен“ за Нобелову награду у области ембриологије и биотехнологије, будући да је први у свету успео да издвоји хумане матичне ћелије у циљу њихове промене у ћелијској терапији и зарад лечења људских болести, као и да добије људске ембрионалне матичне ћелије из тзв. клонираних ембриона.
Стојковић се, међутим, определио за повратак у земљу и отварање болнице за лечење стерилитета, јер је, како каже, „свака новорођена беба вреднија од Нобела“.
Како коментаришете позицију науке у буyету за наредну годину?
– Финансирање науке у Србији и новим буyетом поново показује да онај ко жели да се овде бави науком мора да буде спреман на преживљавање без неке велике могућности да се бави конкурентном науком. У Србији има 176 научних установа и института, а буyет Србије за 2014. издваја за науку 0,34-0,41 одсто БДП-а (са или без кредита). Разумем да смо сиромашна земља и да мора да се штеди, али све земље које су уложиле у образовање и науку су много брже изашле из кризе од оних које то нису.
По улагању у науку смо далеко испод других. Хрватска издваја, рецимо, 0,7 одсто БДП-а. Просто речено, када научницима дате просечно 25 евра месечно за потрошни лабораторијски и канцеларијски материјал, усавршавања, конгресе... видите да у Србији нема могућности да спроведете све фазе науке: основна истраживања, превођење науке у производ и његову заштиту, како бисте то некоме могли да продате као развијени производ.
Млади који су 2001. дипломирали на немачким универзитетима данас у просеку имају 37 година и скоро сви су запослени (1% није), док та иста генерација у Србији чини добар део у популацији од 26% незапослених. Зашто је то тако?
– На жалост, далеко смо од Немачке. Не мислим само на разлике у стандарду, већ и по начину размишљања: ако кажемо да смо земља паметне деце, вредних и амбициозних младих научника а не улажете у њих, онда је исход такав да их нећете задржати у земљи, да им нећете омогућити да се баве послом који воле, него ће ту могућност потражити негде другде.
У неким деловима Немачке сваки трећи евро се улаже у образовање и младе, постоји одлична спрега између привреде и образовно-научних установа, постоји планирање и повезаност образовања и тржишта рада, и ако сте врхунски научник учиниће све да вас задрже.
У Шпанији, где сам такође радио, ситуација је специфична: после привредног бума уложена су гигантска средства у систем који није могао да опстане и тај виртуелан свет је морао да падне. Али виртуелан свет финансирања имобилија је постојао и у Америци па они нису допустили да наука због тога значајно трпи. У науци је као у животу: не можете све да усрећите, али морате да промовишете оне који имају иза себе резултате – они који их немају морају да се напрегну да би престигли ове прве.
#
Лесковац
Миодраг Стојковић генетичар
генетика
наука
образовање
студенти
матичне ћелије
@MioStojkovic
@
Tweet
[ Додај коментар ]
- Новости
- Црна хроника
- Политика
- Друштво
- Економија
- Пољопривреда
- Туризам
- Култура
- Забава
- Савети
- Спорт
- Здравље
- Интервју
- Блог
- Обавештења
- Огласи
- Некретнине
- Туристичке
Најновије вести

- Вакцинација само у заказаном термину
- Вирусом заражене 1.523 особе
- Oчекује се лагано побољшање
- Покушај убиства три особе
- Временска прогноза
- Три особе избодене ножем
- Поправљена ограда, мета вандала
- Озиме културе у добром стању
- И даље опасна вожња
- Преминуло још 18 пацијената
- Да ли стиже нови сој ковида у Србију
- Нишлије и ове суботе на протесту
- Пиштољ сакривен у звучнику
- Вирус потврђен код 1.483 особе
- Ново име Клиничког центра
Најновији огласи
- Agencija za brak i druzenje
- Svi polovni i novi delovi za Mercedesov kombi i putnički program
- Tražim devojku do 36 god. za brak i porodicu ~IMA VIDEO~
- Nudimo Financijska usluge
- Prodajem kucu u Prokupkju, blizu kasarne.
- Renault Kangoo maxi Z.E 2015. godište - Elektricno dostavno vozilo - Troši 0.5 din na 1 km
- Mini kotlarnice tip E i tip PE
- Elektrodni jonizujući kotlovi
- Хитно продајем кућу у центру Лесковца
- 063374233
- Стари рецепти југа Србије: Како се прави најбољи јужњачки домаћи ајвар
- 11. јануара Ниш је ослобођен од Турака
- Шест жена на одговорном положају у Нишу - постављени в.д. начелника градских управа
- Фебруар нам доноси поскупљење цене електричне енергије - одобрено повећање 3.4%
- Бивши градоначелник Ниша нови директор Клиничког центра Ниш
- 11. јануара Ниш је ослобођен од Турака
- Шест жена на одговорном положају у Нишу - постављени в.д. начелника градских управа
- Туризам у Србији, корона "отела" милијарду евра - Стара планина све привлачнија
- Фебруар нам доноси поскупљење цене електричне енергије - одобрено повећање 3.4%
- Стари рецепти са југа Србије: Шаран печен у рерни