Тихомир Станић: Сачувајмо реке Старе планине

Ово највише признање нишког фестивала за најбоље глумачко остварење добио је за улогу Дагија у филму „Делиријум тременс“ у режији Горана Марковића. Филмска екипа је последњи Марковићев филм, који је прошле недеље започео свој биоскопски живот, посветила великану српског глумишта Предрагу Пеци Ејдусу, а Станић своју награду становницима села Ракита, који се боре против мини-хидроелектрана.

– Због будућности њихове, у име своје деце, својих ћерки, Милене и Софије, и у име ваше деце, јер се о њиховој будућности ради, у име свих нас, надам се да ће се сложити колеге, упућујем вам молбу и апел: сачувајмо реке Старе планине – поручио је Тихомир Станић примајући признање за „јединствену игру којом је успео је да прикаже сав сјај и беду глумачког посла и да направи посвету не само једном великану већ свим глумцима“.

Вече пре доделе награде у Нишу Станић је на Антика фесту у археолошком налазишту са Унескове листе светске културне баштине Феликс Ромулијана очарао публику у „Опсади и паду Цариграда“, коју је по тексту Михајла Критовула адаптирао такође Горан Марковић.

Тихомир Станић (1960), ког често мешају са имењаком Арсићем, родом је из Шековца код Лакташа. Одрастао је у Козарачкој Дубици, где му отац службовао као учитељ. Занимале су га књиге, пливање, гитара, бубњеви и певање. У Нови Сад је стигао из љубави и са песмом Бранка Ћопића „Мала моја из Босанке Крупе“ уписао Академију драмских уметности у класи редитеља Дејана Мијача. Дипломирао је 1983. и у протеклих више од три деценије остварио велики број позоришних, филмских и ТВ улога. Често је играо историјске и књижевне личности, а у Мадлениануму је недавно заменио Предрага Ејдуса у улози остарелог Казанове. Оснивач је две продуцентске куће – „Балкан филм“ у РС и  „Дрина филм“ у Београду.

Станић је познат по „брзом“ и бритком језику. Не зна за табу теме ни кад прича о себи. Признаје да га од војске, од које ослобођен, прати дијагноза неуроза нуклеарис, да је више пута „са самим собом одиграо психодраму“ лечећи се од алкохолизма и коцке. Познат као критичар Милошевићевог режима, не либи се да прича и о политици, мада истиче да је од свог професора још на студијама научио да „због прављења карактера“, политичаре гледа без тона, разоткривајући их према гестикулацији, због чега тврди да му је све одавно јасно.

Јелена Тасић, Данас