Tihomir Stanić: Sačuvajmo reke Stare planine

Ovo najviše priznanje niškog festivala za najbolje glumačko ostvarenje dobio je za ulogu Dagija u filmu „Delirijum tremens“ u režiji Gorana Markovića. Filmska ekipa je poslednji Markovićev film, koji je prošle nedelje započeo svoj bioskopski život, posvetila velikanu srpskog glumišta Predragu Peci Ejdusu, a Stanić svoju nagradu stanovnicima sela Rakita, koji se bore protiv mini-hidroelektrana.

– Zbog budućnosti njihove, u ime svoje dece, svojih ćerki, Milene i Sofije, i u ime vaše dece, jer se o njihovoj budućnosti radi, u ime svih nas, nadam se da će se složiti kolege, upućujem vam molbu i apel: sačuvajmo reke Stare planine – poručio je Tihomir Stanić primajući priznanje za „jedinstvenu igru kojom je uspeo je da prikaže sav sjaj i bedu glumačkog posla i da napravi posvetu ne samo jednom velikanu već svim glumcima“.

Veče pre dodele nagrade u Nišu Stanić je na Antika festu u arheološkom nalazištu sa Uneskove liste svetske kulturne baštine Feliks Romulijana očarao publiku u „Opsadi i padu Carigrada“, koju je po tekstu Mihajla Kritovula adaptirao takođe Goran Marković.

Tihomir Stanić (1960), kog često mešaju sa imenjakom Arsićem, rodom je iz Šekovca kod Laktaša. Odrastao je u Kozaračkoj Dubici, gde mu otac službovao kao učitelj. Zanimale su ga knjige, plivanje, gitara, bubnjevi i pevanje. U Novi Sad je stigao iz ljubavi i sa pesmom Branka Ćopića „Mala moja iz Bosanke Krupe“ upisao Akademiju dramskih umetnosti u klasi reditelja Dejana Mijača. Diplomirao je 1983. i u proteklih više od tri decenije ostvario veliki broj pozorišnih, filmskih i TV uloga. Često je igrao istorijske i književne ličnosti, a u Madlenianumu je nedavno zamenio Predraga Ejdusa u ulozi ostarelog Kazanove. Osnivač je dve producentske kuće – „Balkan film“ u RS i  „Drina film“ u Beogradu.

Stanić je poznat po „brzom“ i britkom jeziku. Ne zna za tabu teme ni kad priča o sebi. Priznaje da ga od vojske, od koje oslobođen, prati dijagnoza neuroza nuklearis, da je više puta „sa samim sobom odigrao psihodramu“ lečeći se od alkoholizma i kocke. Poznat kao kritičar Miloševićevog režima, ne libi se da priča i o politici, mada ističe da je od svog profesora još na studijama naučio da „zbog pravljenja karaktera“, političare gleda bez tona, razotkrivajući ih prema gestikulaciji, zbog čega tvrdi da mu je sve odavno jasno.

Jelena Tasić, Danas