Бисер југа Србије, Власинско језеро пропада, а последиице могу бити погубне

Мештани не памте овако низак водостај и забринути су за биљни и животињски свет, али и за туризам.

Драстично смањење водостаја озбиљно угрожава богату и разноврсну флору и фауну у самом језеру, али и око њега, те чувена плутајућа острва по којима је ово језеро познато. У пределу изузетних одлика Власина упозоравају да вишемесечно испуштање језерске воде због ремонта једне од четири хидроелектране "Врла" погубно утиче на биљни и животињски свет, посебно на аутохтоне јединствене врсте.

- Изузетно низак водостај Власинског језера лоше утиче на мрест рибе, због које иначе долази велики број пецароша из Србије, Бугарске, Македоније, Грчке и других земаља - каже радник чуварске службе на Власини Радош Костадиновић.

Шеф ПИО "Власина" Новица Станковић упозорава да су поред језера почеле да се суше неке ендемске врсте биљака попут брезе и росуље.

Водостај језера опао је у протекла три месеца за чак пет до десет метара. Многи чамци и бродићи остали су на сувом, а ни најстарији мештани не памте овако низак водостај језера. Из ЕПС-а наводе да је максимални корисни капацитет акумулације 107 милиона кубика воде, а тренутно у Власинском језеру нема више од 47 милиона кубика воде.

Председница општине Сурдулица др Александра Поповић наглашава да локална самоуправа није надлежна за водостај и нема никакве ингеренције. Међутим, Поповићева, која је докторка у сурдуличком Здравственом центру и функционерка СПС, упозорава да ће драстично пражњење језера негативно утицати на еколошки систем на Власини.

- Посебно ме забрињава чињеница да локална самоуправа у Сурдулици, на чијој се територији налази Власинско језеро, од Електропривреде Србије и Власинских хидроелектрана није добила никакво обавештење о пражњењу акумулације изграђене давне 1949. године. Сигурна сам да ће се у предстојећој летњој сезони осетити видети велике последице на биљни и животињски свет. Забрињавајуће смањење водостаја Власинског језера негативно ће се одразити и на туризам овог подручја и наше општине - рекла је др Александра Поповић.

Велика већина од тридесетак плутајућих острва од тресета, која су јединствено обележје овог језера, прикована је за обалу и неизвесна је њихова судбина, као и судбина највећег острва "Моби Дика", које се у мају прошле године готово спојило са обалом. Острва од тресета, која имају укупну површину од осам хектара, представљају природни светски феномен који посећују туристи из Америке и Европе.

ЕПС: Нема разлога за бригу

У Електропривреди Србије потврдили су да се језеро у последња три месеца драстично празни због ремонтних радова у једној од хидроелектрана. Из ЕПС-а, међутим, тврде да низак водостај највеће вештачке акумулације у Србији не угрожава биљке и животиње у језеру и околини.