Biser juga Srbije, Vlasinsko jezero propada, a poslediice mogu biti pogubne

Meštani ne pamte ovako nizak vodostaj i zabrinuti su za biljni i životinjski svet, ali i za turizam.

Drastično smanjenje vodostaja ozbiljno ugrožava bogatu i raznovrsnu floru i faunu u samom jezeru, ali i oko njega, te čuvena plutajuća ostrva po kojima je ovo jezero poznato. U predelu izuzetnih odlika Vlasina upozoravaju da višemesečno ispuštanje jezerske vode zbog remonta jedne od četiri hidroelektrane "Vrla" pogubno utiče na biljni i životinjski svet, posebno na autohtone jedinstvene vrste.

- Izuzetno nizak vodostaj Vlasinskog jezera loše utiče na mrest ribe, zbog koje inače dolazi veliki broj pecaroša iz Srbije, Bugarske, Makedonije, Grčke i drugih zemalja - kaže radnik čuvarske službe na Vlasini Radoš Kostadinović.

Šef PIO "Vlasina" Novica Stanković upozorava da su pored jezera počele da se suše neke endemske vrste biljaka poput breze i rosulje.

Vodostaj jezera opao je u protekla tri meseca za čak pet do deset metara. Mnogi čamci i brodići ostali su na suvom, a ni najstariji meštani ne pamte ovako nizak vodostaj jezera. Iz EPS-a navode da je maksimalni korisni kapacitet akumulacije 107 miliona kubika vode, a trenutno u Vlasinskom jezeru nema više od 47 miliona kubika vode.

Predsednica opštine Surdulica dr Aleksandra Popović naglašava da lokalna samouprava nije nadležna za vodostaj i nema nikakve ingerencije. Međutim, Popovićeva, koja je doktorka u surduličkom Zdravstvenom centru i funkcionerka SPS, upozorava da će drastično pražnjenje jezera negativno uticati na ekološki sistem na Vlasini.

- Posebno me zabrinjava činjenica da lokalna samouprava u Surdulici, na čijoj se teritoriji nalazi Vlasinsko jezero, od Elektroprivrede Srbije i Vlasinskih hidroelektrana nije dobila nikakvo obaveštenje o pražnjenju akumulacije izgrađene davne 1949. godine. Sigurna sam da će se u predstojećoj letnjoj sezoni osetiti videti velike posledice na biljni i životinjski svet. Zabrinjavajuće smanjenje vodostaja Vlasinskog jezera negativno će se odraziti i na turizam ovog područja i naše opštine - rekla je dr Aleksandra Popović.

Velika većina od tridesetak plutajućih ostrva od treseta, koja su jedinstveno obeležje ovog jezera, prikovana je za obalu i neizvesna je njihova sudbina, kao i sudbina najvećeg ostrva "Mobi Dika", koje se u maju prošle godine gotovo spojilo sa obalom. Ostrva od treseta, koja imaju ukupnu površinu od osam hektara, predstavljaju prirodni svetski fenomen koji posećuju turisti iz Amerike i Evrope.

EPS: Nema razloga za brigu

U Elektroprivredi Srbije potvrdili su da se jezero u poslednja tri meseca drastično prazni zbog remontnih radova u jednoj od hidroelektrana. Iz EPS-a, međutim, tvrde da nizak vodostaj najveće veštačke akumulacije u Srbiji ne ugrožava biljke i životinje u jezeru i okolini.