Муж прети да ће нас све запалити!

Јужно од Ниша нема ниједне сигурне куће. У Врању је најављена изградња једне на пролеће.

Трпела је батине три године, одлучила је да напусти супруга када је почео да туче и децу. Била је у Сигурној кући у Београду, сада је у Прихватној станици у Врању.

"Имам родитеље, али не смем да идем. Он прети да нас све запали, а друго место немам", каже С.С., жртва насеља.

Од почетка године тридесет жена са једанаесторо деце уточиште од насилника пронашло је у прихватилишту.

Директорица центра за развој локалних услуга социјалне заштите Дејана Богдановић каже да је ово за њих само привремени боравак и да је забрињавајуће да се од тих тридесет жена њих шеснаест вратило насилнику.

Прихватна станица део је Центра за развој локалних услуга социјалне заштите, установе намењене пре свега сиромашнима. Јужно од Ниша нема ниједне сигурне куће.

"Са задовољством могу рећи да ће изградња Сигурне куће кренути почетком пролећа и биће изграђена уз помоћ Америчке амбасаде", каже Бојана Величков, заменица градоначелника.

Мирослава Недељковић, председница Савета за родну равноправност каже да би они могли да им, кроз разне активности, помогну у проналажењу посла.

Београд има три сигурне куће где жене, жртве, могу да се едукују и заврше курсеве.

Весна Станојевић, координаторка Сигурне куће у Београду каже да жене које изађу из сигурне куће треба да наставе да живе нормално, а не да се врате насилнику, што се често дешава.

СОС телефон за подршку и помоћ женама и деци ради већ деценију. Најчешће се јављају незапослене жене, економски зависне од партнера.

"Врању је потребна сигурна кућа, јер већина жена која се јави на СОС телефон нема где да оде када напусти мужа насилника", каже Алиса Ејдић, волонтерка СОС телефона.

Од почетка године на СОС телефон јавило се 140 жена, а истраживања показују да, у 95 одсто случајева, насиље траје од почетка заједничког живота.