Кад Јеремић каже "лустрација", да ли мисли и на себе и своје политичке савременике?

У свом видео наступу, Јеремић, председник Народне странке и председавајући "Савеза за Србију", појашњава да је недавно потписани  "Споразум са народом", веза енергије коју грађани испољавају на протестима и политичке идеје дела опозиције, са питањем "шта и како даље, након промене власти".

Коментаришући, да многи размишљају о "Спотазуму са народом", као документу "општих места" без идеје и програма, Јеремић каже да не дели такво мишљење и да је његова странка тражила, да у наведени "Споразум" уђу три врло конкретне ствари, а то су Специјални тужилац за корупцију без притиска, потом Закон о пореклу имовине и неопходна лустрација, не прецизирајући на кога би се, осим појединаца из владајућег естаблишмента (СНС), лустрација односила, као и на који временски период, од почетка вишестраначја у Србији.

Познавацима политичких прилика, који се без разлике слажу да треба пооштрити казнене мере за злоупотебу службеног положаја и донети Закон о пореклу имовине, ипак остаје нејасно, да ли је Јеремић притом мислио и на себе и његове савременике у извршној власти, кад говори о лустрацији, с обзиром да је вршио функцију министра спољних послова у другој влади Војислава Коштунице, а потом и у влади премијера Мирка Цветковића, када су донети многи споразуми који се данас у јавности, осправају и карактеришу као негативно наслеђе..

У западним демоктаијама, лустрација значи општи пресек бивших политичара.

Подсетимо, Србија је још 2003. године, неуспешно покушала да донесе Закон о лустрацији.

Шта је лустрација

Лустрација (лат. lustratio — чишћење жртвом помирења) представља поступак утврђивања одговорности за кршење људских права грађана од стране лица на јавним функцијама и мере спречавања учествовања тих лица у бављењу државим и јавним пословима.

Лустрација (лустра) као друштвени обичај потиче из времена старог Рима и представљала је церемонију „прочишћења”, ослобађања људи и предмета од “зла”. Церемонија “прочишћења” се одвијала кроз религиозни обред, кружну процесију, коју је пратила ритуална музика, игра и песма, око особе или предмета који се “очишћује”. У процесији су учествовале личности од угледа.

Након Другог светског рата у многим земљама (Немачка, Француска, Аустрија, Шпанија, Италија, Португал, Јапан и др.) спроведене су мере уклањања и забране учествовања компромитованих људи, политичара и званичника у јавним, државним пословима и службама (денацификација).

Лустрација постаје актуелна и у посткомунистичком периоду. Законе о лустрацији донели су многе постсоцијалистичке државе: Чехословачка, Пољска, Бугарска, Мађарска, Литванија, Румунија, Албанија, Летонија.