Србија на непроцењивом богатству

Само када су избори, или када поскупе бензин и други нафтни деривати, понеко се сети Алексинца и његове околине, где су најбогатија налазишта уљних шкриљаца у Европи

 На југоистоку Србије више од једног века експлоатисан је најквалитетнији мрки угаљ на Балкану – у коповима и ревирима Алексиначких рудника. Међутим, угаљ се већ готово две деценије не копа и не вади из утробе земље. После велике несреће 19. новембра 1989. године, када је у јами „Морава” од експлозије метана погинула цела једна рударска смена и ударничка бригада а живот дубоко под земљом изгубило 90 рудара, угљенокоп код Алексинца је затворен.

Одмах после затварања Алексиначких рудника почело је заговарање експлоатације уљних шкриљаца, за које је после бројних истраживања седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, речено да су међу најбогатијим у Европи. У околини самог Алексинца, буквално свуда у алексиначкој котлини, али још више у атарима села Суботинац, Краљево, Брадарац, Бован, Мозгово и других, утврђено је велико рудно богатство и богатство у уљним шкриљцима за које је процењено да би могли да се експлоатишу и више од 50 година. Последња велика и озбиљна истраживања обављена су 2003. године, када је Славиша Крстић био председник општине Алексинац. Крстић за „Политику” каже:

– Није никаква тајна да уљни шкриљци код Алексинца представљају огромно и непроцењиво богатство Србије и о томе се већ деценијама веома добро зна. Међутим, кад год је требало нешто конкретно учинити и предузети да се заиста организује и започне експлоатација шкриљаца, остајало се на причама. Последњи пут, пре шест година обављена су велика истраживања, која су иницирана из Канаде и тада је утврђено да су налазишта уљних шкриљаца код Алексинца међу најбогатијим у свету, јер садрже у просеку између 12 и 18 одсто нафте.

Геолози и други стручњаци су, после сваке анализе, предлагали експлоатацију шкриљаца од које би велике користи највише имала држава Србија, потврдио је за „Политику” и Слободан Милосављевић у сектору за рударство и неметале Регионалне привредне коморе Ниш:

– Више пута се, поред геолошких истраживања током којих је утврђено изузетно богатство налазишта, говорило и о великој економској исплативости експлоатације уљних шкриљаца. Огромна је штета што још ништа није предузето, – каже Милосављевић.

О уљним шкриљцима и богатим налазиштима код Алексинца највише се говорило током изборних кампања. Занимљиво је да је овог пута обнављање идеје о експлоатацији дошло након најновијих великих поскупљења нафте на светском тржишту, а самим тим и највећег скока цена бензина и осталих нафтних деривата у нашој земљи... Процене експерата су да би „хладном прерадом”, коју су предлагали стручњаци из Канаде, од уљних шкриљаца Србија могла да добија годишње готово половину оних количина нафте коју сада увози...

Да ли Србија има праве сопствене енергетске потенцијале и колико се о њима зна и да ли се уопште користе? Код Алексинца је, нема дилема, један од одговора.

(Фото С. Лазаревић)