Пребацивање одговорности за пропусте у градњи Коридора 10

Према једној верзији, за тај део који се састоји од шест грађевинских целина, такозваних лотова, било је планирано око 240 милиона евра из кредита Европске инвестиционе банке и делом Светске банке, а коначна рачуница изгледа да се неће зауставити ни на износу од 350 милиона евра.

Толика грешка у планирању тешко се може рационално објаснити, али може искуствено јер је комплетну изградњу Коридора 10 пратио низ скандала, пробијања рокова, мењања пројеката, извођача од којих су неки завршили у банкроту а некима је одузиман посао да би убрзо били враћени на трасу. За последњу и најтежу етапу на јужном краку, највећи проблем била су клизишта која су се неколико пута обрушавала а у медијима се последњих дана све чешће прозива Саобраћајни институт ЦИП.

– Срамота је што су неки медији оптужили Саобраћајни институт ЦИП и мене лично за пропусте у изградњи Коридора 10 кроз Грделичку клисуру, јер смо ми исувише озбиљна фирма не само у границама Србије, да би нас неко на тај начин блатио – каже за „Данас“ Милутин Игњатовић, генерални директор Саобраћајног института ЦИП.

Он је најавио тужбе због изнетих неистина и каже да ће досуђену накнаду штете дати у добротворне сврхе.

– ЦИП је урадио пројектну документацију која је у целини прихваћена од Републичке ревизионе комисије и техничке контроле, без и једне примедбе. По тој документацији су урађени мост, тунел и траса, а да никаквих проблема код извођења радова није било. Проблеми су били на косини 2, где радови нису извођени по нашем пројекту, већ по некој другој документацији. Нико нас о томе није обавестио нити је тражена наша сагласност. Они су пет година то радили, било је чак 11 пројеката и на крају се све срушило. Мислили су да наш пројекат не ваља, да ће нешто да уштеде – каже Игњатовић.

Истиче да су њега лично неки медији некоректно оптужили за наводне грешке у ЦИП-овим пројектима. „То је бесмислено. ЦИП нема грешака у пројектима. У ЦИП-у постоје специјализовани пројектантски тимови свих струка који се баве истраживањима и пројектовањем“, тврди директор ЦИП-а.

Према сазнањима Данаса, ЦИП је требало да уради и пројекте за санацију терена у Грделичкој клисури, понудили су решење које је подразумевало четири реда шипова. Један од наших саговорника тврди да су Коридори Србије тражили да се стане већ код трећег реда а када на то нису пристали, посао им није додељен. Препројектовање је трајало наредних пет година а није успело ни после 11. покушаја.

Архитекта Махмуд Бушатлија, консултант за инвестиције, каже за Данас да је ЦИП сувише озбиљна фирма да би направила пропуст у пројектима, чак и ако се уважи чињеница да више нису као некада глобално важан играч на тржишту. Али, изнете оптужбе требало би озбиљно и доказати, јер су радови каснили, а начињена штета мери се десетинама милиона евра.

– Уколико је ЦИП био пројектант, онда је одговоран као први у ланцу али само ако је извођач по њему радио. Такође, уколико је државна комисија одобрила пројекат, оценила га као валидан, одговорност се преноси на њих. Следећи у реду за утврђивање одговорности је извођач радова и на крају је надзор, који мора да буде свакодневан, компетентан и да извођачима тумачи пројекат. Ми више, нажалост, немамо квалификовани надзор, углавном узимамо стране фирме са лиценцом а они то преносе на наше људе који су стекли неке дипломе али пре свега партијску књижицу – каже Бушатлија.

Додаје да проблем увећаних трошкова мора да реши и експертиза, али да више нити имамо потребне лабораторије за то, нити законодавство као раније јасно регулише процедуре и стандарде које морају да поштују пројектанти и грађевинари.

М. Н. Стевановић, Данас