Prebacivanje odgovornosti za propuste u gradnji Koridora 10

Prema jednoj verziji, za taj deo koji se sastoji od šest građevinskih celina, takozvanih lotova, bilo je planirano oko 240 miliona evra iz kredita Evropske investicione banke i delom Svetske banke, a konačna računica izgleda da se neće zaustaviti ni na iznosu od 350 miliona evra.

Tolika greška u planiranju teško se može racionalno objasniti, ali može iskustveno jer je kompletnu izgradnju Koridora 10 pratio niz skandala, probijanja rokova, menjanja projekata, izvođača od kojih su neki završili u bankrotu a nekima je oduziman posao da bi ubrzo bili vraćeni na trasu. Za poslednju i najtežu etapu na južnom kraku, najveći problem bila su klizišta koja su se nekoliko puta obrušavala a u medijima se poslednjih dana sve češće proziva Saobraćajni institut CIP.

– Sramota je što su neki mediji optužili Saobraćajni institut CIP i mene lično za propuste u izgradnji Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru, jer smo mi isuviše ozbiljna firma ne samo u granicama Srbije, da bi nas neko na taj način blatio – kaže za „Danas“ Milutin Ignjatović, generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP.

On je najavio tužbe zbog iznetih neistina i kaže da će dosuđenu naknadu štete dati u dobrotvorne svrhe.

– CIP je uradio projektnu dokumentaciju koja je u celini prihvaćena od Republičke revizione komisije i tehničke kontrole, bez i jedne primedbe. Po toj dokumentaciji su urađeni most, tunel i trasa, a da nikakvih problema kod izvođenja radova nije bilo. Problemi su bili na kosini 2, gde radovi nisu izvođeni po našem projektu, već po nekoj drugoj dokumentaciji. Niko nas o tome nije obavestio niti je tražena naša saglasnost. Oni su pet godina to radili, bilo je čak 11 projekata i na kraju se sve srušilo. Mislili su da naš projekat ne valja, da će nešto da uštede – kaže Ignjatović.

Ističe da su njega lično neki mediji nekorektno optužili za navodne greške u CIP-ovim projektima. „To je besmisleno. CIP nema grešaka u projektima. U CIP-u postoje specijalizovani projektantski timovi svih struka koji se bave istraživanjima i projektovanjem“, tvrdi direktor CIP-a.

Prema saznanjima Danasa, CIP je trebalo da uradi i projekte za sanaciju terena u Grdeličkoj klisuri, ponudili su rešenje koje je podrazumevalo četiri reda šipova. Jedan od naših sagovornika tvrdi da su Koridori Srbije tražili da se stane već kod trećeg reda a kada na to nisu pristali, posao im nije dodeljen. Preprojektovanje je trajalo narednih pet godina a nije uspelo ni posle 11. pokušaja.

Arhitekta Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije, kaže za Danas da je CIP suviše ozbiljna firma da bi napravila propust u projektima, čak i ako se uvaži činjenica da više nisu kao nekada globalno važan igrač na tržištu. Ali, iznete optužbe trebalo bi ozbiljno i dokazati, jer su radovi kasnili, a načinjena šteta meri se desetinama miliona evra.

– Ukoliko je CIP bio projektant, onda je odgovoran kao prvi u lancu ali samo ako je izvođač po njemu radio. Takođe, ukoliko je državna komisija odobrila projekat, ocenila ga kao validan, odgovornost se prenosi na njih. Sledeći u redu za utvrđivanje odgovornosti je izvođač radova i na kraju je nadzor, koji mora da bude svakodnevan, kompetentan i da izvođačima tumači projekat. Mi više, nažalost, nemamo kvalifikovani nadzor, uglavnom uzimamo strane firme sa licencom a oni to prenose na naše ljude koji su stekli neke diplome ali pre svega partijsku knjižicu – kaže Bušatlija.

Dodaje da problem uvećanih troškova mora da reši i ekspertiza, ali da više niti imamo potrebne laboratorije za to, niti zakonodavstvo kao ranije jasno reguliše procedure i standarde koje moraju da poštuju projektanti i građevinari.

M. N. Stevanović, Danas