Недоумице залудног пратиоца светске и белосветске политике

Разуме се, телевизијске канале страних телевизија, али под условом да не говори нити један страни језик!

У супротном, човек не може да се снађе у мору противречних информација. Може и да полуди, ако већ и није! Ето, таман се повукла вода и мало да данемо душом, кад некоме запело да расправља о докторској дисертацији министра унутрашњих дела. Можда се сада министарство и другачије каже, али нама помало старомодним некадашњи назив лепше звучи. Било како било, тек неки тамо квази стручњаци из Европе тврде да је министар преписао докторски рад. Дакле, његов докторат је плагијат. Али, нећеш, бато. Није то напад на министра и његову титулу. Ово је напад на Владу и премијера. Одатле ветар дува. Лично потврдио један бивши посланик радикал. Сада је напредњак. Но, није баш у потпуности доказао верност. За сада је само радикални напредњак. Мораће још да се потврђује!

Власник универзитета и ментор министров лично доказује да је докторат исправан. Јемчи човек својом чашћу и са своја два доктората. Први је из Лондона! Кад опет неки кочничари система ударају клипове у точкове прогреса и тврде да мега стручњак и власник високе школе не поседује ту титулу из Лондона. Тамо се, веле, уопште не може докторирати! И коме сад да верујеш? Начисто те слуде такве вести.

Ништа боље није ни у свету. Додуше у том белом свету кад ухвате некога у пословима „Ресавске школе“ , он убрзо поднесе оставку и недуго потом  сви га забораве. Али, друго мене мучи. Избори, као вечита тема. Избори у Украјини, Сирији, на Косову! Зашто Косово, питаће неко. Па, Косово је Србија. Није иностранство. Јесте, баш тако, ко што беседи Председник Николић. Или онај Вулин. Е, ако је Косово Србија, ваљда и Метохија заједно с њим, онда не треба сада гласати. Него да се гласа када Србија распише изборе на целој својој територији. Под српским обележјима, са српским посматрачима, контролорима и све остало што уз изборе иде!

Не могу да разумем ни шта се дешава у „остатку света“? На пример Сирија. У Сирији се ратује, али су одржани и избори. Где се могло. Ипак, велика излазност и убедљива победа досадашњег председника, Башара ел Асада. Међутим, демократски Запад каже да су избори у Сирији фарса и не признаје се воља грађана. Као, није било регуларних услова за изборе. У исто време и у Украјини се ратује. У делу Украјине избори нису ни могли да се одрже. Како тако, тамо где се гласало, победио је убедљиво један кандидат.

По свему ситуација слична као у Сирији, али украјинског председника онај Запад признаје и иде му на поклоњење! Да се човек прекрсти левом руком!

Овај непредвидљиви Запад тражи од Србије да осуди Русију и да јој уведе санкције. Неко више, неко мање безобразно, али као Србија мора да следи европску политику ако хоће да се прикључи „европској породици народа“. Црна Гора није много оклевала. Одавно је ударила санкције Русији. Па нек виде Руси сада шта ће и како ће. Код Црногораца нема трте – мрте. Само трте. Ми много оклевамо. Шта ће нам Руси? Боље сарађивати с оданим и провереним историјским пријатељима попут Енглеза, Немаца, Бугара, са Словенцима. Хрвате никако не треба сметнути с ума. То су наша браћа и вековни савезници!

Европа је доследна у својим ставовима. Због Путина и руске империјалне политике Французи ће сигурно раскинути уговор о продаји два носача хеликоптера Русији. Иако је уговор „тежак“ у милијардама евра. Због своје принципијелности Немачка неће дозволити Русији да изгради гасовод назван „Јужни ток“, који би снабдевао Бугарску, Србију, Мађарску, Аустрију, Словенију и Италију руским гасом. Немци какви су задрти престаће да купују руски гас и из „Северног тока“! Остали Европљани, такође. Те моралне европске громаде престаће да купују гас, нафту од Русије, неће продавати Русима месо, вина, електронику, затвориће своје фирме у Русији. Једном речу, изопштиће Русију из круга напредних, демократских и цивилизованих. Ту нема дилеме. Па кад они могу да занемаре огроман финансијски добитак и корист коју су остваривали на рачун Русије, а Србија не може да дигне руке од оно мало јабука, шљива и краставаца којима снабдева руско тржиште. Не треба Србији руска нафта и гас. Ништа нам од Руса не треба. До недавно нисмо имали ни нафту, нити  гас. Ништа нисмо имали, па смо живели. Куповали смо бензин од Румуна, Бугара, Мађара... Мислим, куповали су га шверцери на велико. Поисле су продавали становништву на комад. Хоћу рећи, у пластичним флашама. Дакле, осудимо Русију, придружимо се Црној Гори и остатку Европе у санкцијама, па да опет ко људи купујемо бензин на улици. На флаше!

Миодраг Тасић