Новинарска недоумица: Егзистенција са афером, или часна професија са празним џепом?

Поједини новинари и они који себе тако називају, сапатници свих осталих, који преживљавају свеопшту кризу, све чешће су мета, пре свега агресивног политичког утицаја и последица таквог утицаја.

Ово није нова појава! Од вајкада је постаојао тај “љубавно-зависнички“ однос између медија-новинара и моћника. Оно што доводи у питање и оно мало остатака моралног и професионалног кодекса је нова мода увлачења медијских посленика у разноразне афере, што друштвене, што политичке и оно треће, најгоре, у приватне афере и скандале.

Као да су се улоге замениле, новинари су постали политичари, политичари су постали уредници или смо добили један мутлти-микс коктел, где свако свагога и на свакога...

Свакоденвно можемо да прочитамо, пикантне детаље из нечијег приватног живота, без обзира да ли су те “истине“ тачне или не. Без обзира, да ли ће то некога повредити или не... Без обзира, да ли то читају нечија деца, родитељи...

До сада, поједини новинари су били ти који су својим пером изазивали пажњу јавности на овакав начин. Али, сада видимо да и сами постају жртве и актери немилих истинитих, или измишљених догађаја.

И питамо се, ко је крив, немаштина, жеља за брзим успехом или можда нека друга “виша сила“?

Чини се да су сви одговорни, сви они који су дозволили себи тај “луксуз“ да и помисле, да моу после својих “афирмативних“ текстова, да остану без последица и недодирљиви. Управо супротно, послодавци таквих “Пулцера“ бивају судије и "егзекутори" истих.

Постоји и перцепција “невиности“, младих медијских посленика, а правда их њихова младост и неискуство, а и чињеница да око себе имају “добре учитеље“ и новинарске идоле.

Те, младе новинаре треба помоћи, па и ако су се залетели, дати им шансу и са свима осталима вратити епитет “седме силе“ и достојанство новинарству.

Зато драги моји, поштујете себе, не дајте на себе, да би кад све ово прође могли пером да погледате у очи, онима који су најбитнији, а то су ипак ваши читаоци.