Novinarska nedoumica: Egzistencija sa aferom, ili časna profesija sa praznim džepom?

Pojedini novinari i oni koji sebe tako nazivaju, sapatnici svih ostalih, koji preživljavaju sveopštu krizu, sve češće su meta, pre svega agresivnog političkog uticaja i posledica takvog uticaja.

Ovo nije nova pojava! Od vajkada je postaojao taj “ljubavno-zavisnički“ odnos između medija-novinara i moćnika. Ono što dovodi u pitanje i ono malo ostataka moralnog i profesionalnog kodeksa je nova moda uvlačenja medijskih poslenika u raznorazne afere, što društvene, što političke i ono treće, najgore, u privatne afere i skandale.

Kao da su se uloge zamenile, novinari su postali političari, političari su postali urednici ili smo dobili jedan mutlti-miks koktel, gde svako svagoga i na svakoga...

Svakodenvno možemo da pročitamo, pikantne detalje iz nečijeg privatnog života, bez obzira da li su te “istine“ tačne ili ne. Bez obzira, da li će to nekoga povrediti ili ne... Bez obzira, da li to čitaju nečija deca, roditelji...

Do sada, pojedini novinari su bili ti koji su svojim perom izazivali pažnju javnosti na ovakav način. Ali, sada vidimo da i sami postaju žrtve i akteri nemilih istinitih, ili izmišljenih događaja.

I pitamo se, ko je kriv, nemaština, želja za brzim uspehom ili možda neka druga “viša sila“?

Čini se da su svi odgovorni, svi oni koji su dozvolili sebi taj “luksuz“ da i pomisle, da mou posle svojih “afirmativnih“ tekstova, da ostanu bez posledica i nedodirljivi. Upravo suprotno, poslodavci takvih “Pulcera“ bivaju sudije i "egzekutori" istih.

Postoji i percepcija “nevinosti“, mladih medijskih poslenika, a pravda ih njihova mladost i neiskustvo, a i činjenica da oko sebe imaju “dobre učitelje“ i novinarske idole.

Te, mlade novinare treba pomoći, pa i ako su se zaleteli, dati im šansu i sa svima ostalima vratiti epitet “sedme sile“ i dostojanstvo novinarstvu.

Zato dragi moji, poštujete sebe, ne dajte na sebe, da bi kad sve ovo prođe mogli perom da pogledate u oči, onima koji su najbitniji, a to su ipak vaši čitaoci.